Neretko se na društvenim mrežama mogu naći citati mnogih poznatih ljudi, a za koje se kasnije ispostavi da zapravo uopšte nisu njihove reči.
Jedna od takvih tvrdnji pojavila se nedavno i vezana je za reči koje je navodno napisao blaženopočivši patrijarh srpski gospodin Pavle.
Tragom toga da je on napisao Muž ima pravo da udari ženu samo pod uslovom da su venčani u crkvi, da je ta vaspitna mera u potpunosti zaslužena i da ne dođe do teže povrede pozabavili smo se delom pokojnog patrijarha, koje nosi naziv Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere.
Naravno da u tom delu nigde ne može da se pronađe navedena tvrdnja, prosto zato što nije ni u skladu sa likom i delom blaženopočivšeg patrijarha srpskog gospodina Pavla, a uz to nema apsolutno nikakve veze ni sa smernicama koje navodi naša vera.
Zato se više time nećemo baviti, ali kada naredni put naiđete na takvu tvrdnju, dobro razmislite da li ćete je podeliti, prosto zato što je ona neistinita.
Umesto toga, izdvojićemo neke od najzanimljivijih citata iz dela Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere, blaženopičivšeg patrijarha srpskog gospodina Pavla, koje je sačinjeno iz tri knjige i bavi se izuzetno zanimljivim temama.
Večnost je, dakle, stalno sada, bez prethodnog bilo i sledujućeg biće. Sadašnjost, koja za nas jedva postoji, u večnosti jedino postoji.
Slično Svetom Jovanu, svaki čovek dolazi u svet u svoje vreme i staje pred dužnosti koje treba da izvrši. Da li ćemo im pristupiti najboljom voljom i sposobnostima koje imamo, onako kako Bog želi, i tako postati sveti, ljudi u pravom smislu reči, zavisi konačno od nas, stvar je našeg slobodnog opredeljenja. No takođe, svako od nas može odbaciti ono što Bog hoće, i tako postati grešnik, upravo onako kako se u Svetom pismu kaže za književnike i zakonike da odbaciše što je Bog hteo sa njima.
To što deca ne mogu izraziti svoju veru i želju za krštenjem, ne znači da ona ne osećaju blagodatnu silu krštenja i primanja Duha Svetoga.
Nastojati, dakle na tome da se novokrštenim daju obavezno kalendarska imena nije opravdano. Kroz istoriju pojedinih hrišćanskih naroda vidimo da su na krštenju uzimana i kalendarska i narodna imena. Tako je i u našem narodu, ali se tokom vremena primećuju osobito brojna narodna imena. Iz naše daleke hrišćanske prošlosti, i mnoštvo imena što ih navodi pop Dukljanin, vidi se da vladari i velmože, a svakako i prost narod, u apsolutnoj većini nose narodna imena: Budimir, Svetomir, Vojislav, Časlav, Bodin, a tako biva i docnije. Poznato je da Nemanja i braća mu: Tihomir, Miroslav i Stracimir imaju narodna imena, kao i sinovi im i unuci: Vukan, Rastko, Vladislav, Milutin, Dušan.