Posle smrti svog muža zauzela je tron kao namesnik svog posinka. Vlast joj se osladila, a ruku na srce istorija je pamti kao odličnu vladarku, u čije vreme je egipatska ekonomija cvetala, pa je shodno tome rešila da ne preda vlast posinku kada je posta zreo za tron, već je sebe proglasila faraonom. Oblačila se i ponašala kao muško. Njeno ime je Hatšepsut.

Ko je bila Hatšepsut?

Hatšepsut je rođena oko 1507. godine pre Hrista. Bila je kćer faraona Tutmosa I. Kao kćer „glave“ Egipta stekla je dobro obrazovanje, pre svega u politici i diplomatiji.

Oko petnaeste godine udala se za svog tri godine mlađeg polubrata Tutmosa II. Njih dvoje su imali dve kćeri, Nefru-Ra i Merit-Ra-Hatšepsut, ali ne i sina. Tutmos II je naslednika dobio sa svojom kurtozinom i nadenuo mu je ime Tutmos III. Dečak koji je rođen van braka nije morao dugo da čeka da zauzme očev presto, jer je Tutmos II preminuo tri godine nakon njegovog rođenja.

Namesnik i faraon

Pošto je princ bio suviše mlad da postane faraon, Hatšepsut je postala namesnik svog posinka sve dok on ne napuni odgovarajući broj godina i ne bude mogao samostalno da vlada. Narednih deset godina Hatšepsut je nadgledala Egipatsko carstvo i verske obrede. Svi podanici su verovali da kada Tutmos III postane zreo mladić da će se ona povući i pustiti njega da vlada. Međutim, Hatšepsut je imala drugačije planove.

Negde oko 1490. godine pre nove ere došlo je vreme da Hatšepsut preda svu vlast u ruke mladom, ali zrelom, Tutmosu III. Ali tada se desilo nešto, što je ona protumačila kao odluku bogova.

Naime, tokom nadgledanja jednog od verskih obreda, kada je nekoliko sveštenika nosilo na svojim plećima izuzetno tešku barku sa statuom boga Sunca i svih bogova Amona Ra, izgubili su ravnotežu i pali na kolena pred moćnom Hatšepsut. Moćna žena je to smatrala predznakom da su je bogovi izabrali da vlada celim Egiptom. Njeni podanici su bili zapanjeni ovom izjavom, ne zato što je žena proglasila sebe faraonom, jer se to i pre dešavalo, ali nije bila česta pojava, već što je muški naslednik bio živ, zdrav i dovoljno zreo da zauzme presto.

Baš kao podanici i princ Tutmos je bio zapanjen Hatšepsutinim zauzimanjem vlasti. Ne bi li ga umirila, načinila ga je savladarem i dala mu ruku svoje kći Nefre-Ra (kojoj je majka davala ogromnu sumu zlata da špijunira svog muža i njoj podnosi izveštaj).

Muška moć

Ne bi li njena moć pala pod senkom njenog pola, Hatšepsut faraonka je oblačila mušku odeću, nosila je lažnu bradu i prikazivala se kao muškarac.

Pošto su Drevni Egipćani verovali da su svi faraoni deca boga Ra, Hatšepsut je svima ispričala priču da je pomenuti bog posetio davno njenu majku i da su oni zajedno kreirali kćer koja će sesti na presto carstva. Bila je prva žena koja je krunisana sa svim počastima faraona, a ne kao kraljica. Dobila je svih pet počasnih imena faraona, što pre nje nijedna vladarka nije dobila.

Vladarka za primer

Hatišepsut je započela program izgradnje, trgovine i osvajanja. Uz pomoć svog savetnika Senmuta, koji je bio i tutor njene starije kći, a verovalo se da je bio i ljubavnik Hatšepsut, izgradila je nekoliko prelepih hramova i svetinja. Najlepši su oni koji su posvećeni njenom ocu bogu Ra. Jedan od tih hramova, Deir el Bahir, je među najpopularnijim turističkim atrakcijama današnjeg Egipta.

Pokrenula je istraživačke misije u Sinajskoj pustinji, u zemlju Punta i u razne zemlje Afrike. Misija je bila da se pronađe nova roba, novi trgovački putevi i životinje za njen zoo vrt. Za sve njene ekspedicije se može reći da su bile uspešne, jer su do Egipta došli cimet, smirna (smola), nojeva jaja, slonovača, ebanovina i živi babuni. Ovim istraživanjima ne samo da su obezbeđeni sigurniji trgovački putevi, već se otvorila mogućnost Egipćanima da trguju sa ljudima širom sveta i zemljoradnici su se upoznali sa novim usevima koji su se primali na plodnom tlu uz reku Nil.

Iako je Hatšepsut bila više zainteresovana za izgradnju i trgovinu, ona se nije plašila ni da vodi rat. Izgradila je ogromnu mornaricu koja je kontrolisala Mediteran, a kada je došlo do pobune u Nubiji lično je predvodila trupe koje su je ugušile. Srećom, njena vladavina je ipak poznata kao vladavina mira.

Hatšepsut smrt i naslednici

Nakon što je uspešno vladala Egiptom skoro 22 godine, faraon Hatšepsut, najveći ženski faraon u čitavoj egipatskoj istoriji i jedan od njenih najvećih vladara ikada, je preminula. Iako je sahranjena u Dolini kraljeva, Hatšepsut mumija nikada nije pronađena.

Nakon tog tužnog događaja, mnoge njene freske, papirusi i titule su bili uništeni od strane njenog posinka. U toku narednog veka Egipćani su čvrsto verovali da je to uradio zato što je uzurpirala njegov tron. Međutim, novi dokazi govore da su njene muške simbole vlasti pomerili njeni podanici, jer je ona ipak bila žena ili je to uradio Tutmos III ne bi li opravdao svoj legitimni dolazak na presto kao sin svog oca i unuk svog dede. Sudbina će se ipak poigrati sa njim, jer će baš njegov unuk oženiti Nefertiti, ženu koja je takođe bila veliki egipatski faraon.