Bez imalo sumnje, kafa je jedan od najpopularnijih napitaka na svetu. Cenjena je kako zbog svog specifičnog ukusa, tako i zbog posebnog načina pripreme, a što sve varira u zavisnosti od toga koji je napitak u pitanju.

Kolika je popularnost kafe vrlo jasno pokazuje podatak da se svakoga dana konzumira milijarde šoljica kafe širom sveta.

Ali kako je sve počelo? Kako je kafa nastala i kako se razvijala kroz vekove?

Drvo kafe

Kafa je zapravo plod zimzelenog grma poznatog kao drvo kafe, koje uspeva primarno u tropskim regionima Afrike, posebno na teritoriji Etiopije i Sudana. Ovo drvo je poznato po svojim sjajnim zelenim listovima, belim cvetovima i crvenim ili purpurnim plodovima.

Plodovi, koji su poznati kao „zrna kafe“, zapravo su semenke koje se nalaze unutar bobica drveta kafe. Prerađuju se kroz različite procese kako bi se dobio sušeni proizvod, zrno kafe, koje se zatim mora pržiti, pa samleti, kako bi bilo korišćeno za pripremu kafe.

Legenda o kafi

Jedna od najpoznatijih legendi o poreklu kafe datira iz 9. veka, a nastala je u Etiopiji. Legenda kaže da je pastir po imenu Kaldi primetio da njegove koze postaju neuobičajeno energične nakon što pojedu bobice sa određenog grma.

Kaldi je to prijavio lokalnom manastiru, gde je monah eksperimentisao sa bobicama i otkrio da one mogu da održe budnost. Od tada se priča o stimulativnim efektima kafe brzo širila.

Najpoznatije vrste kafe

U svetu postoje brojne vrste kafe, budući da mnogi eksperimentišu, mešajući one, koje se smatraju osnovnim, a to su:

• Arabika
• Robusta

Arabica je najpoznatija vrsta kafe, poznata po svom blagom i aromatičnom ukusu. Predstavlja oko 60% svetske proizvodnje kafe.

Robusta je druga najpopularnija vrsta kafe, poznata po svom jačem i gorkijem ukusu u poređenju sa Arabickm. Često se koristi u espreso kafama.

Od tih vrsta kafe spravljaju se i svetski poznati napici, poput turske kafe, espreso i drugih.

Zašto je kafa tako popularna?

Različiti su razlozi kojima kafa može da zahvali na tolikoj popularnosti, ali se ipak neki posebno izdvajaju.

Prvo, njen ukus je bogat i ugodan, a postoji bezbroj varijacija koje zadovoljavaju različite ukuse. Drugo, kafa sadrži kofein, stimulans koji poboljšava budnost i koncentraciju.

Na kraju, kultura ispijanja kafe igra veliku ulogu u društvu. Kafići i kafeterije su mesta gde ljudi idu na sastanke, druže se, rade ili jednostavno uživaju u trenutku samoće.

Da li je crna kafa zaista turska?

Izraz „turska kafa“ odnosi se na tradicionalni način pripreme kafe koji potiče iz Otomanskog carstva. Ovaj metod uključuje kuvanje vrlo fino mlevene kafe u posebnom lončiću zvanom džezva. Tako spravljena kafa obično je služena u malim šoljama, zvanim fildžani. Običaj je bio da se ostavi na kratko tako spravljena turska kafa da odstoji, kako bi se slegao talog.

Zanimljivosti o kafi

• Odmah posle nafte, kafa je drugi najtrgovaniji proizvod na celom svetu.
• Cibetkina kafa ili Kopi Luwak nadaleko je poznata po specifičnom načinu proizvodnje. Naime, cibetka je manji sisar, čije je stanište na području afričkog kontinenta i jugoistočnog dela azijskog, hrani se najpre insektima, a zatim i voćem, ali i manjim pticama i sisarima, te plodovima drveta kafe. Međutim, budući da je njen probavni sistem takav da jednostavno nema enzime da ga svari, to zrno kafe iz njenog organizma “izlazi” u potpuno istom stanju. I verovali ili ne, zatim se takva zrna pripremaju kako bi nastala Cibetkina kafa, koja važi za izuzetno skupu specifičnog ukusa.
• Najveći proizvođač kafe na svetu je Brazil.
• Šoljica kafe se sastoji od 98% vode.
• Kafa može da pomogne u sprečavanju nekih bolesti, uključujući Parkinsonovu i dijabetes tipa 2. Takođe se smatra i korisnom za jetru, te da može da smanji rizik od ciroze jetre i hepatitisa.
• Daleke 1884. godine je patentiran prvi aparat za espreso kafu.
• U Napulju postoji jedan zanimljiv običaj, poznat kao „Caffe sospeso“. U pitanju je tradicionalni gest Napolitanaca, koji podrazumeva da osoba plati dve kafe, ali konzumira samo jednu, ostavljajući drugu za nekoga ko ne može to sebi da priušti.
• Napitci od kafe imaju dugu istoriju, ali moderna kafa kakvu poznajemo danas potiče iz 15. veka.
• U 17. veku, kafa je zamenila pivo kao najpopularniji doručak u Njujorku.
• Espresso znači „istisnut“ na italijanskom, odnoseći se na način na koji se voda pritisne kroz kafu.
• Oko 2,25 milijarde šolja kafe se konzumira svakog dana širom sveta.
• Prženje kafe može dramatično da utiče na ukus kafe.
• Svake godine 1. oktobra se obeležava Svetski dan kafe.
• Kafa je prvobitno konzumirana kao hrana. Istočnoafrički plemenski ratnici bi mešali zrna kafe sa životinjskom masnoćom.
• Zrna kafe su zapravo semenke unutar crvenog voća, često nazivanog „kafena trešnja“.
• U Turskoj, postoji stara tradicija gde su mlade devojke koje se udaju za pripremu kafe ocenjivane od strane budućeg svekra i svekrve. Takođe je prisutan običaj da se samo u mladoženjinu kafu doda so, kako bi se razlikovala i da bi se svi nasmejali njegovoj reakciji.
• Prosečan životni vek drveta kafe je oko 60 do 70 godina.
• Kafa može da pomogne u sagorevanju masti, jer može da poboljša metabolizam.
• U Koreji i Japanu postoji trend „kafene umetnosti“, gde se crteži prave na površini mlečne pene.
• Prva trgovina kafom u Engleskoj otvorena je 1651. godine.
• Od svih zemalja, Finska konzumira najviše kafe po glavi stanovnika.
• Džejm Devara je izumeo termos za kafu 1892. godine.
• Kafa je bogata antioksidantima, čak više nego kakao i zeleni čaj.
• Prvi komercijalni aparat za espreso je proizveden u Milanu 1906. godine.
• Svetski rekord za najveću šolju kafe postavljen je u Južnoj Koreji 2014. godine, sa šoljom od preko 3.700 litara.