Ako kažemo da je Karađorđeva šnicla jedan od najpoznatijih, ali i najukusnijih specijaliteta srpske kuhinje, po mišljenju mnogih, nećemo preterati. Posebno ako je pripremljena po originalnom receptu.
Naziv nosi po pokretaču Prvog srpskog ustanka, voždu Đorđu Petroviću, koji je istorijski upamćen po nadimku Karađorđe.
I dok ima onih koji smatraju da je neko dugo smišljao kako da uklopi sve te namirnice, odgovor na pitanje kako je nastala Karađorđeva šnicla mnoge iznenadi. Jednostavno, sve se to desilo sasvim slučajno. Ako slučajnosti postoje, naravno.
Ko je izmislio Karađorđevu šniclu?
Polovinom prošloga veka u, tada čuvenom beorgadskom restoranu Golf, glavni kuvar bio je gospodin Milovan Stojanović, koji je mnogima bio poznatiji po nadimku Mića.
Podsećanja radi, Mića Stojanović bio je kuvar svetskog glasa, koji je na svetskom takmičenju u kuvanju odneo pobedu i to čak dva puta. Zato je i pomenuti restoran bio na glasu. Upravo on je i osmislio, sada već čuvenu Karađorđevu šniclu.
Možda vas zanima i kako se pravi Karađorđeva šnicla?
Kako je Karadjordjeva šnicla dobila ime?
Što se naziva tiče, očekivano, i za njega je zaslužan kuvar po imenu Milovan Stojanović, zvani Mića. Kao i sama Karađorđeva šnicla, tako je i njen naziv na prečac smišljen.
Treba svakako pomenuti i to da se prvobitno nije tako zvala, već ju je ovaj čuveni kuvar krstio sa „Šnicla Karađorđe“. Vremenom se, međutim ustalio naziv Karadjordjeva šnicla.
Ko je napravio Karađorđevu šniclu?
Jedan od specijaliteta na meniju tadašnjeg restorana Golf u Beorgadu bio je i Kijevski kotlet. Bilo je to ukusno jelo od mesa, ali pilećeg, koje je kombinovano sa puterom i pažljivo odabranim začinima.
I upravo to jelo je, sada već davne 1956. godine u pomenutom restoranu naručila i jedna gošća. I to ne bilo koja gošća, već snaja tadašnjeg predsednika države, Josipa Broza Tita. Bila je to gošća po imenu Tamara Broz, koja je stalno posećivala ovaj prestonički restoran.
Kako glavni kuvar, gospodin Mića nije želeo da se nedostatak određenih namirnica za pripremu Kijevskog kotleta negativno odrazi na restoran, ali i na njega lično, to se on, jednostavno rečeno snašao. Od sastojaka koje je imao, pripremio je posve neobično jelo.
Međutim, ono što je posebno zanimljivo jeste da je tartar sos na šniclu dodao iz vrlo praktičnog razloga. Kako nije bio oduševljen ukusom jela koje je pripremio, pokušao je da mu poboljša ukus i jednostavno je preko šnicle prelio pomenuti sos.
Da bi zaista uspeo da izvadi celokupnu situaciju, kuvar Mića je panrianu i isprženu šniclu, koju je prethodno napunio kajmakom, oblikovao tako da podseća na izgled ordena Karađorđeve zvezde.
Kako je poznata gošća bila, u najmanju ruku oduševljena ukusom ovog specijaliteta, upitala je kuvara i koje je jelo u pitanju, odnosno koji je njegov naziv. Naravno da nije mogao jednu damu da ostavi bez odgovora, pa je jednostavno izgovorio Šnicla Karađorđe.
Da sve bude još zanimljivije, sve do 1967. godine je Karadjordjeva šnicla nestala sa kulinarske scene. Kada je te godine kuvar Mića uzeo učešće na jednom takmičenju, svi su saznali za ovaj specijalitet. Bilo je to takmičenje, ne kome su se predstavljali kulinari sa svojim, za ono doba inovativnim idejama.
Budući da su pravila takmičenja bila takva da su obavezivala učesnike da predstave dva originalna jela, to je kuvar Mića Stojanović to pravilo i ispoštovao. Karađorđeva šnicla bila je jedno, a drugo jelo je bila Gružanska krompir čorba.
Od tada je Karađorđeva šnicla polako ali sigurno postala jedno od najpoznatijih jela srpske kuhinje.