Na sasvim drugačiji način nego među kopnenim životinjama odvija se komunikacija životinja u morskim dubinama. Svetlost teško dopire na ta područja, pa je vrlo važno da životinje komuniciraju među sobom.
Kao najveći sisari na celoj planeti, kitovi komuniciraju među sobom na specifičan način, koji je primarno zasnovan na zvuku.
Ne treba zaboraviti da se u vodi zvuk mnogo brže širi nego u vazduhu. Sve to pruža mogućnost kitovima da sa ostalim primercima te vrste komuniciraju na velikim udaljenostima, koje mogu biti veće i od nekoliko stotina kilometara.
Komunikacija kitova odvija se na vrlo specifičan način, prosto zato što su u pitanju životinje koje imaju sposobnost da proizvode zvukove različitih frekvencija. I ne samo da te zvukove koriste za komunikaciju, nego i da bi pronašli plen, zatim da bi se orijentisali u prostoru, te da bi upozorili druge jedinke na potencijalnu opasnost i u mnogim drugim situacijama.
Ono što je posebno interesantno kada je u pitanju komunikacija kitova jeste što oni uče jedni od drugih, tako da, slobodno se može reći da se sa generacije na generaciju prenose znanja o tome.
Takođe je zanimljivo napomenuti i to da različite vrste kitova imaju različite repertoare, da tako kažemo, odnosno emituju različite zvukove.
Kako kitovi komuniciraju?
Koliko god možda nekome zvučalo čudno, kitovi su vrlo složene jedinke, koje imaju mogućnost da komuniciraju među sobom na specifičan način. Proizvode zvuke različitih frekvencija, a takođe koriste i fizičke pokrete za komunikaciju. Primera radi, udaraju repom ili perajima po površini vode, što se može posmatrati na različite načine. Ponekad je takav fizički pokret znak upozorenja, a ponekad kitovi tako pozivaju ostale jedinke na neku interakciju ili jednostavno izražavaju uzbuđenje zbog nečega.
Postoje naučnici koji smatraju da ima i zvukova koje kitovi proizvode, a koji su usmereni na privlačenje partnera u periodu parenja, mada je zastupljeno mišljenje i da zvukovi koje emituju kitovi zapravo utiču na društvenu interakciju među jedinkama unutar jednog jata.
Zvukovi koje ispuštaju kitovi mogu biti različitih frekvencija, a ove životinje imaju posebne strukture u glavi, koje su rezonantne i što im omogućuje da i emituju zvuke.
Kitovi komunikacija
Različite vrste kitova komuniciraju na različite načine.
I dok plavi kit uglavnom koristi tonove koji su dublji, tako da ljudsko uvo nije u mogućnosti da ih registruje, beluga kit proizvodi zvuke koji podsećaju na zvižduk ili kliktaj.
Prave pravcate pesme, ako se tako mogu nazvati, proizvode grbavi kitovi. I svaka grupa među tom vrstom ima neku svoju pesmu koja je karakteristična.
Roditelji uče svoje mlade kako bi trebalo da komuniciraju, baš kao što deca uče od svojih roditelja da pričaju i koriste jezik. Samim tim što imaju mogućnost i sposobnost da uče, kitovi se smatraju izuzetno inteligentnim životinjama sposobnim za preživljavanje.
Kitovi zanimljivosti
Pored toga što komunikacija kitova služi za upozoravanje na opasnosti ili poziv na parenje, oni na taj način izražavaju i različite emocije u okviru jednog jata.
Postoje zabeleške određenih naučnika o slučajevima kada su kitovi proizvodili tonove koji su bili izuzetno tužni, a što se događalo nakon što izgube nekog člana jata.
Takođe postoje i tonovi koji pozivaju na ponovno okupljanje, a oni su obično duži od onih, da tako kažemo, uobičajenih.
Mladunci kitova neprekidno praktično komuniciraju uz pomoć zvuka sa majkama, kako bi se osećali sa njima povezano. Takođe je zanimljivo napomenuti i to da su signali između majki i mladunaca kitova specifični samo za njih dvoje, što vrlo jasno ukazuje na njihovu međusobnu povezanost.
Pored toga što mužjaci kitova u sezoni parenja koriste različite zvuke ne bi li privukli ženke, oni ih koriste i kako bi pokazali da su dominantni nad drugim mužjacima.
Komunikacija kitova je posebno intenzivna u periodu migracija. Zahvaljujući tome, članovi jednog jata mogu da se sinhronizuju međusobno i da stignu do mesta gde će pronaći hranu ili gde će se pariti.