Mnogima je hemijski elemenat fluor primarno poznat zbog zaštite zuba, uzevši u obzir da se na tržištu mogu naći mnogobrojne paste za zube sa fluorom. Međutim, iako nema sumnje da je fluor element koji je neophodan za zdravlje i zaštitu zuba, njegova primena je zapravo mnogo šira.
Retko se gde u prirodi fluor može naći u čistom obliku. Zapravo je ovaj hemijski elemenat široko rasprostranjen u jedinjenjima.
Što se primene fluora tiče, izuzev u proizvodnji pasta za zube, koristi se i u proizvodnji lekova, ali i rashladnih sredstava i plastike.
Šta je fluor?
Hemijski element čiji je atomski broj 9 pripada grupi halogenih elemenata. U toj grupi se osim fluora, nalaze i brom, jod i hlor, kao i astatin.
Elementarni oblik fluora je bledo žuti gas, koji ima izuzetno oštar miris, kao i izuzetnu reaktivnost, te se smatra otrovnim.
Budući da se smatra najelektronegativnijim hemijskim elementom, to znači da u jednoj hemijskoj vezi upravo fluor ima najveću sposobnost privlačenja elektrona. Baš zbog toga je vrlo reaktivan, tako da praktično može da reaguje sa skoro svim hemijskim elementima.
Najčešće se u prirodi fluor nalazi kao sastavni deo mnogih jedinjenja i to u obliku fluoridnog jona. Sem toga, fluor se može naći i u zemljištu, zatim u vodi i u pojedinim namirnicama.
Gde se nalazi fluor?
Prilično je fluor zastupljen u zemljinoj kori, a najčešće u dva minerala i to fluoritu i kriolitu, te nešto manje u mineralu apatitu.
Izuzev u mineralima, fluor se nalazi i u zemljištu, zatim u vodi i u određenim namirnicama. Generalno je njegova koncentracija u vodi niska, mada može varirati u odnosu na geološke uslove. Postoje područja gde se čak voda dodatno fluorizuje, kako bi uticala na sprečavanje pojave karijesa i pozitivno uticala generalno na zdravlje zuba.
Što se namirnica tiče, fluora ima u ribi i morskim plodovima, kao i u određenim vrstama čajeva. Međutim, treba imati na umu da fluor u hrani nije naročito zastupljen, te da se ne može smatrati značajnim izvorom.
Dobijanje fluora
Samim tim što se retko kada nalazi u izvornom stanju, dobijanje fluora mora da bude izvršeno na propisani način. Ipak, ne treba zaboraviti da se radi o izuzetno reaktivnom hemijskom elementu, pa je u tom smislu dobijanje fluora prilično zahtevan proces.
Elektroliza je proces koji se vrši kako bi se dobio fluor iz minerala ili iz drugih izvora. Jednostavno govoreći, vrši se elektroliza rastopa kalijum fluorida i to uz bezvodni fluorovodonik. Tom prilikom se koristi električna struja kako bi se kalijum fluorid razložio na kalijum i fluor.
Celokupan proces elektrolize se odvija u specijalnim elektrolitičkim ćelijama, a tokom tog procesa dolazi do oslobađanja fluora na anodi, te oslobađanja kalijuma na katodi. S obzirom na to da je fluor izuzetno reaktivan, to materijali koji se koriste u elektrolitičkim ćelijama definitivno moraju da budu otporni na koroziju. Iz tog razloga se uglavnom koriste ćelije koje su izrađene od nikla, dok se elektrode izrađuju od grafita ili ugljenika, najčešće.
Pored toga što je dobijanje fluora proces koji se smatra vrlo zahtevnim i skupim u energetskom smislu, potrebno je takođe da budu sprovedene sve neophodne mere bezbednosti i to najpre zbog toksičnosti, po kojoj je fluor poznat. Iz tog razloga se dobijanje fluora elektrolizom vrši isključivo u namenskim fabrikama i to uz maksimalnu kontrolu radnika, odnosno celokupnog procesa.
Fluor za zube
Nema sumnje da je fluor neophodan za zdravlje zuba. Poznato je da se fluor za zube koristi kako bi sprečio pojavu karijesa i da bi bila ojačana zubna gleđ.
U tom smislu se na tržištu mogu naći brojne paste za zube sa fluorom. Izuzev njih, na tržištu postoje i vodice za ispiranje usta sa fluorom, a stomatolozi u ponudi imaju i profesionalne tretmane zaštite zuba uz pomoć ovog elementa.