Učenje pravilnog pisanja velikog slova predstavlja osnovu poznavanja pravopisa srpskog jezika. Istini za volju, neke nedoumice ostaju i po tom pitanju, iako je sve vrlo jasno definisano.
Kada su u pitanju imena naroda i njihovih pripadnika, zapravo i nema neke naročite neodumice. Jednostavno, pravopis srpskog jezika jasno i precizno definiše da li se nazivi naroda pišu velikim slovom ili malim, te shodno tome i kako se pišu nazivi pripadnika tih naroda.
Iako se neretko postavlja pitanje kako se piše Srpkinja, takođe postoji i nedoumica oko toga da li se piše srpski ili srbski, što je tema našeg drugog teksta, o čemu više možete pročitati na ovom linku.
Imena naroda – veliko ili malo slovo?
Prema dostupnim podacima, počev od 18. veka se počelo koristiti veliko slovo. U to doba su ustanovljena i određena pravila, koja se i danas poštuju.
Jedno od tih pravila odnosi se i na imena naroda i njihovih pripadnika. Predviđeno je da se uvek koristi veliko slovo u tom slučaju.
Samim tim je pravilno napisati Turčin i Turci, ali ne i turčin i turci, te Rumuni i Rumun, ali ne i rumuni i rumun.
Dakle, kada se pišu imena naroda i njihovih pripadnika neizostavno je pravilo da se upotrebljava uvek veliko početno slovo.
Kako se piše Srpkinja – velikim ili malim slovom?
S obzirom na to da se imenica Srpkinja koristi za označavanje pripadnice srpskog naroda, to je pravilo da se uvek ta reč piše velikim početnim slovom.
Potpuno isto kao Srpkinja, potrebno je napisati i Srbin. Međutim, pridev srpski se piše malim početnim slovom.
Iako je to možda suvišno, jer bi trebalo svi da znaju, nije zgoreg pomenuti i to da se Srbija, kao naziv zemlje, odnosno države uvek mora pisati velikim početnim slovom.
