Na meti jezikoznalaca su, sasvim sigurno svi oni koji se dvoume između toga kako se kaže sumnjam ili sumljam.
Činjenica da ovo zapravo uopšte nije nedoumica u srpskom jeziku, ako iole poznajete srpski jezik, često dovodi do kritika onih koji ipak pišu sumljam, umesto sumnjam.
Glagol sumnjati potiče od imenice sumnja, što označava stanje nesigurnosti, nedoumice ili nepoverenja prema nečemu ili nekome.
Pretpostavka je da pojam sumnja potiče od praslovenske osnove sъmьněti, koja znači smatrati za istinu, pretpostavljati. Kroz vekove i promene koje je srpski jezik doživljavao, ova reč je postala deo standardnog jezika.
Dakle, nema mesta nikakvoj nedoumici, prosto zato što je u pitanju imenica sumnjam, od koje i ovaj glagol vodi poreklo.
Po vremenima i licima se glagol sumnjati u prezentu menja na sledeći način:
Jednina
1. Ja sumnjam
2. Ti sumnjaš
3. On/ona/ono sumnja
Množina
1. Mi sumnjamo
2. Vi sumnjate
3. Oni/one/ona sumnjaju
Kroz primere se bolje razume kako se piše sumnjam ili sumljam?
Kako se kaže: ne sumnjam ili ne sumljam?
Sumnjam da je to tačno.
Ne sumnjam u njegove sposobnosti.
Mnogi sumnjaju u njegovu iskrenost.
Da rezimiramo, glagol sumljam ne postoji u srpskom jeziku. Možda je došlo do zabune zbog sličnosti zvuka između n i l, ali pravilno je koristiti sumnjam.
U standardnom srpskom jeziku termin sumljam nije ispravan i ne treba ga koristiti.