Svake godine, u različitim periodima, nebo se ispunjava svetlucavim zvezdama padalicama koje obasjavaju tminu noći. Ovi brzi tragovi svetlosti koji presecaju horizont nisu samo lep prizor za posmatrače, već su i svojevrsni svedoci drevne svemirske istorije koja se kreće kroz naš solarni sistem.

Kiše meteora su posledica minijaturnih čestica koje ulaze u Zemljinu atmosferu nezamislivom brzinom, stvarajući bljeskove svetlosti prilikom sagorevanja. One su fenomen koji je fascinirao ljudska bića kroz vekove, predstavljajući simbole, predznake, ali pre svega, neopisivu lepotu prirode i svemira.

I dok se drevne civilizacije divile ovom fenomenu, povezujući ga sa božanskim bićima ili važnim događajima, današnja nauka nam omogućava da razumemo njegovu prirodu i poreklo. Svaka zvezda padalica je putujući komad svemira koji nam donosi priče iz dalekih delova našeg solarnog sistema.

Šta je meteorska kiša?

Meteorska kiša ili kiša meteora nije doslovna kiša u uobičajenom smislu reči. Nisu to padavine vode, već serija meteoroida, malih čestica svemirskog materijala, koji “ulaze” u Zemljinu atmosferu. Kada te čestice ulaze u našu atmosferu, dolazi do njihove interakcije sa molekulima vazduha, što rezultira trenjem i, posledično, zagrevanjem čestica. I upravo to zagrevanje uzrokuje sjajnu, kratkotrajnu pojavu koju mi na površini Zemlje vidimo kao svetleće tragove ili zvezde padalice.

Da bismo razumeli kiše meteora, važno je razlikovati određene pojmove i to:

• meteoride
• meteorite

Svemirska tela koja su manja od asteroida ili kometa su meteoridi. Upravo su oni zaslužni za takozvane zvezde padalice, što je zapravo svetlosni fenomen koji nastaje kada meteoroid ulazi u Zemljinu atmosferu i zapaljuje se zbog trenja sa vazduhom.

Kada deo meteoroida preživi prolaz kroz atmosferu i padne na Zemljinu površinu, tada se taj preostali deo naziva meteorit.

Poreklo meteoroida

Meteoroidi, koji uzrokuju kiše meteora, najčešće potiču od kometa. A komete su ledena tela koja, kada se približe Suncu, isparavaju i oslobađaju prašinu i stenoviti materijal.

Kako Zemlja putuje svojom orbitom oko Sunca, može proći kroz ovu prašinu i čestice, što uzrokuje kiše meteora.

Zašto nastaju meteorske kiše?

Većina kiša meteora nastaje kada Zemlja prolazi kroz oblak prašine i čestica koje je ostavila neka kometa tokom svoje putanje oko Sunca. Komete su često opisane kao „prljave grudve snega“ jer se sastoje od leda, prašine i stenovitog materijala.

Kada se približe Suncu, njihova površina isparava, oslobađajući prašinu i čestice koje ostaju iza njih na njihovoj putanji. 3

Kako izgleda kiša meteora?

Ukoliko posmatrate kišu meteora, videćete seriju brzih tragova svetlosti koje presecaju nebo. Upravo su ti tragovi rezultat meteoroida koji se zapaljuju pri ulasku u Zemljinu atmosferu zbog trenja sa vazduhom. Većina ovih meteoroida sagori pre nego što stigne do površine Zemlje, stvarajući svetleće tragove poznate kao meteore.

Postoji nekoliko poznatih kiša meteora koje se redovno dešavaju svake godine. Neke od najpoznatijih uključuju sledeće:

• Perzeidi (avgust)
• Leonidi (novembar)
• Geminidi (decembar)

Kako posmatrati kišu meteora?

Da biste najbolje doživeli kišu meteora, potrebno je najpre pronaći mesto sa malo svetlosnog zagađenja. Lezite na leđa kako biste imali što širi pogled na nebo. Dajte svojim očima 20 do 30 minuta da se prilagode tami.

Gledajte bez teleskopa ili dvogleda, jer je važno imati što širi pogled. I naravno uživajte u ovom fenomenu! A ne zaboravite ni da pomislite želju!

Zanimljivosti o meteorskim kišama

• Perzeidi su jedna od najpoznatijih kiša meteora i najaktivnija je u avgustu.
• Za razliku od većine meteorških kiša koje potiču od kometa, Geminidi potiču od asteroida po imenu 3200 Phaeton.
• Meteori mogu putovati brzinama između 11km/s i 72km/s kada ulaze u Zemljinu atmosferu.
• Većina meteoroida sagoreva na visinama između 80 i 120 kilometara iznad površine Zemlje.
• Najbolje vreme za posmatranje kiše meteora je posle ponoći i pre svitanja.
• Ako fragment meteoroida padne na Zemlju, naziva se meteorit.
• Nazivi kiša meteora obično potiču od sazvežđa iz kojeg se čini da meteori dolaze.
• Svake 33 godine, Leonidi doživljavaju „oluju meteora“, sa hiljadama meteora po satu.
• Meteori mogu biti detektovani i pomoću radio talasa, a ne samo vizuelno.
• Različiti elementi u meteorima mogu proizvesti različite boje. Na primer, natrijum može proizvesti žutu boju, dok bakar može stvoriti zelenu.
• Mnogi meteoriti koji padnu na Zemlju stariji su od samih stena naše planete.
• Iako su noćne kiše meteora popularnije, postoji i fenomen „dnevnih meteora“, ali su oni teže uočljivi zbog sunčeve svetlosti.
• U proseku, na Zemlju svakodnevno padne oko 100 tona meteoritičkog materijala.
• Tunguski događaj zbio se 30. juna 1908. godine i to na području iznad Sibira. Ovaj događaj je, kako se pretpostavlja verovatno je bila rezultat velikog meteoroida ili male komete.
• Postoje organizacije i programi koji prate kiše meteora širom sveta kako bi obezbedili podatke i predviđanja za astronome i entuzijaste.
• Većina meteoroida koji uzrokuju kiše meteora su veličine zrna peska ili manji.
• Ponekad, posmatrači mogu čuti zvukove poput šištanja ili praska kad veliki meteor prolazi kroz atmosferu. Ovo je poznato kao elektrofonski fenomen.
• U Arizoni postoji ogromni krater koji je rezultat udara meteorita pre oko 50.000 godina.
• Tokom vrhunca većih kiša meteora, može se videti i više od 100 meteora svakog sata.
• Postoji drevni običaj da se poželi želja kada vidite zvezdu padalicu.
• Iako se meteorske kiše ponavljaju svake godine, tačan datum njihovog vrhunca može se malo menjati svake godine.
• Drevni Grci, Rimljani i Kinezi beležili su kiše meteora u svojim hronikama i mitovima.
• Ponekad, meteori mogu udariti i Mesec, a ovaj događaj može biti zabeležen teleskopima.
• Mikrometeoriti su minijaturni meteoriti koji konstantno padaju na Zemlju, ali su obično premali da bi se primetili.
• Većina meteora sagoreva pre nego što stigne do Zemlje. U određenim uslovima, ova prašina može formirati retku pojavu poznatu pod nazivom mesečeva prašina.
• Prvi pouzdani zapisi o kiši meteora potiču iz Drevne Kine i datiraju iz 687. godine pre nove ere.
• Dok je većina meteoroloških fenomena lokalizovana, kiše meteora mogu biti vidljive iz mnogih delova sveta, što ih čini globalnim fenomenom.