Kineski zid ili Veliki zid prolazi kroz mnoštvo varošica Kine i jedan je od najimpresivnijih arhitektonskih i građevinskih čuda u svetskoj istoriji. Danas je ovaj zid jedna od glavnih turističkih atrakcija Kine, ali i sveta, a njegovi prvi delovi nastali su u VII veku p.n.e. ne bi li zaštitili pojedinačna kraljevstva koja su postojala na teritoriji današnje Kine.
Ustvari se sastoji od zidova i utvrda koji su izgrađeni od različitih materijala poput kamena, cigle i drveta. Na ideju da se od više zidova napravi jedan došlo se 221. godine p.n.e., kada je Ćin Ši Huang osvojio i ujedinio kraljevstva i postao je prvi kineski car.
Kineski zid se smatra jednim od najvećih inženjerskih poduhvata u istoriji čitavog čovečanstva. Upravo zbog toga, godine 1987. UNESCO ga je proglasio svetskom baštinom.
5 činjenica koje (ni)ste znali o Kineskom zidu
1. Mitovi i legende o Kineskom zidu
Postoji nekoliko zabluda o bedemima. To nije jedan zid, već niz utvrđenja, od kojih su neki paralelni jedni s drugim, pa je baš zbog toga zid negde širi, a negde uži (u zavisnosti od toga koliko se pojedinačnih zidova paralerno naslanjaju jedan na drugi).
Inače, jedna legenda kaže da se Kineski zid može videti iz svemira. Ipak ova tvrdnja je samo legenda i ništa više.
2. Kineski zid je zaista veliki
Ako biste poređali sve delove zida koji su sagrađeni kroz istoriju u jednu pravu liniji, onda bi njegova ukupna dužina bila čak 21.07783 km. Hajde sada kroz primer da vam objasnimo o kolikoj udaljenosti je reč. Zamislite liniju od Londona pa do glavnog grada Novog Zelanda. Da li ste zamislili? E, Kineski zid bi u jednoj pravoj liniji bio još duži.
Njegova visina varira od pet do osam metara.
3. „Čvrsti“ temelji
Ne, ova fraza nema baš nikakve veze sa gradnjom iz perioda kada se ovo masivno zdanje gradilo. Ova fraza krije strašnu priču.
Naime, nemoguće je znati koliko je milion građevinskih radnika gradilo ovo svetsko čudo. Oni koji bi preminuli tokom gradnje, a takvih je bilo stotine hiljada, sahranjeni su u temeljima Velikog zida. Tako da je Kineski zid ujedno i večna kuća mnogima.
4. Svetlosni signalni uređaji
Tokom dinastije Ming, napravljeno je dosta osmatračnica koje bi mogle da upozore na mongolsku invaziju. Odredi vojnika bili su stacionirani u svakoj kuli i ako bi videli da se neko približava, oni bi dimnim signalom obaveštavali svoje nadređene. Noću bi palili ogromnu lomaču.
5. Legendarne priče
Postoji više stotina legendi, ako ne i hiljada, koje su ispričane za simbol kineske države, ali jedna se ipak izdvaja od drugih.
Jedna od najpopularnijih legendi je o Meng Džajni, ženi jednog radnika koji je umro tokom gradnje bedema.
Prema legendi, kada je čula za njegovu smrt, lepa Meng Džajni je plakala toliko jako da se jedan deo zida srušio i otkrio njegovo zazidano telo. Postoje čak i lovci ove legedne, koji pokušavaju da od ove priče naprave istinu, tako što ispituju svaki odron Kineskog zida.
Možda vas interesuje: 10 zanimljivosti za koje prvi put čujete