Sigurno ste imali prilike da čujete za Miholjsko leto. Neretko se u određenim delovima naše zemlje za taj period u godini moglo čuti da je u pitanju i Sirotinjsko leto, Bablje leto ili Martinjsko leto, budući da su to obično poslednji topli dani pred zimu.

Iako je Miholjdan odomaćen naziv za praznik posvećen Prepodobnom Kirijaku Otšelniku, do danas nije precizno utvrđeno odakle potiče taj naziv.

Kada se slavi Miholjdan?

Sve Crkve koje poštuju julijanski kalendar, praznik posvećen prepodobnom Kirijaku Otšelniku obeležavaju 29. septembra.

Srpska pravoslavna crkva i sve ostale Crkve koje se pridržavaju gregorijanskog kalendara, Miholjdan slave 12. oktobra.

Prepodobni Kirijak Otšelnik

U grčkom gradu Korintu je 9. januara 448. godine, od oca Ioanisa i majke Evdokije rođen je Kirijak, potonji prepodobni Kirijak Otšelnik ili Sveti Kirijak Anahoret (gr. Κυριακός ο Αναχωρητής).

Razlog zbog koga se naziva i Otšelnik vezan je upravo za način života koji je vodio, budući da je često imao običaj da ode u pustinju, kako bi se osamio.

Vrlo rano je Kirijak pristupio lokalnoj crkvi da bi se zaputio u Jerusalimu, kako bi se zamonašio, kada je postao punoletan.

Iako je monaški život većim delom proveo i u pustinji, gde se oskudno hranio onim što mu je Bog dao, Kirijak je ostao fizički krupan i snažan, kakav je bio i u mladosti.

Stigavši u Jerusalim, najpre je obišao sva značajna mesta i u manastiru Svetog Siona je ostao tokom zime. Upravo u toj Svetinji se i podvizivao, nakon čega je otišao kod prepodobnog Jevtimija. Zatim ga je on na reci Jordan predao Svetom Gerasimu, koji ga je prihvatio, naredivši mu da ostane u manastiru, kako bi izvršavao se ono što se od njega tražilo, uz poslušnost.

Kirijak Otšelnik se kasnije zavetovao na ćutanje, verujući da je to jedini način da opšti sa Svevišnjim. Nedugo po upokojenju Oca Jevtimija Kirijak je otišao u pustinjsku lavru, u kojoj je Jevtimije boravio.

Posle toga odlazi kao iskušenik u Sukijski manastir, u kome je, penjući se stepenik po stepenik, boravio narednih 18 godina. Manastir koji je posvećen Svetom Haritonu, Sukijski manastir ili Sukijska lavra je u blizini Mrtvog mora i oko njega se nalazi surovi pejzaž, oličen u kamenitim površinama i pustinji.

Zatim donosi odluku da se potpuno povuče u pustinju, u društvu jednog od svojih učenika. U pustinji se podvizivao, ali budući da je je imao dar da čini čuda, ljudi su ga često posećivali. Iako on uopšte nije žudeo za ljudima, oni bi ga pronalazili, koliko god daleko u pustinji bio.

Takođe je ostao upamćen kao borac protiv jeresi.

Prepodobni Kirijak Otšelnik preminuo je u 109. godini, odnosno 557. godine u Sukijskom manastiru. A u tom manastiru je i sahranjen.

Zanimljivosti o Miholjdanu

• Postoje pretpostavke da je naziv Miholjdan ima veze sa praznikom posvećenim Arhangelu Mihailu, ali nije precizno utvrđeno zbog čega se praznik posvećen Prepodobnom Kirijaku Otšelniku dovodi u vezu sa tim nazivom.
• U srpskom pravoslavnom kalendaru Karlovačke mitropolije s kraja 18. veka se ne pominje naziv Miholjdan.
• Pripadnici katoličke veroispovesti 29. septembra obeležavaju dan posvećen Svetom arhangelu Mihailu, pa pojedini stručnjaci smatraju da od modifikacije njegovog imena (Mihovil-Mihailo) možda potiče termin Miholjdan.
• Budući da Crkva na taj dan obeležava i osveštanje bazilike posvećene Svetom Mihailu, koja se nalai u blizini glavnog grada Italije, to postoji mišljenje da termin Miholjdan možda potiče od toga.
• Naziv Miholjdan se ne pominje ni u Crkvenom kalendaru Đurđa Crnojevića s kraja 15. veka.
• Miholjsko leto predstavlja period godine oko praznika posvećenog prepodobnom Kirijaku Otšelniku, kada su dani neobično topli i sunčani za jesenji period.
• U nekim delovima Srbije, taj period se naziva i Bablje leto, Sirotinjsko leto i Martinjsko leto.
• Prepodobni Kirijak Otšelnik u Crnoj Gori, odnosno Boki, slovi za zaštitnika pomoraca. I baš zato, ma Miholjdan nijedan brod ne bi isplovio, budući da se to smatralo uvredom Sveca, za koga se veruje da upravo pomorce i štiti.
• U Boki Kotorskoj su ljudi Miholjdan nazivali i Gospodski praznik. Razlog je bio taj što su Miholjdan slavile poznate bokeljške porodice, čiji su članovi bili pomorci.
• Voće, a najčešće kruška ili jabuka koje zriju u doba kada se slavi Miholjdan se neretko u narodu nazivaju miholjča ili miholjača.
• U Srpskom rječniku, Vuk Stefanović Karadžić Miholjdan pominje kao praznik, koji je posvećen Arhangelu Mihailu.
• Na Miholjdan se obično ne rade kućni poslovi. Međutim u određenim delovima naše zemlje se mogu raditi poslovi u polju, ali samo ako su u pitanju poslovi koji moraju biti završeni dok ne zazimi.
• Miholjdan se naziva i Mišji dan, što je opet vezano za jedno narodno verovanje. Naime, ukoliko miševi i druge životinje koje žive u poljima do Miholjdana ne pripreme mesta gde će se skriti od zime, postoji verovanje da će uginuti.
• Tejkin dan je karakteristična svetkovina i određenim delovima naše zemlje, ali i Vlaške i Moldavije. Naime, na području Negotina, Majdanpeka i u okolini Donjeg Milanovca se na Miholjdan slavi dan koji je posvećen Tetkama. Prema narodnom verovanju, u pitanju su demoni ženskog roda, odnosno tri žene starije životne dobi, koje su obučene u crno i koje sa sobom donose epidemije zaraznih bolesti, koje neretko odnose mnogo ljudskih života.
• Uoči Miholjdana su i Zadušnice, pa je običaj u mnogim delovima Srbije da ljudi na taj dan izađu na groblje i sete se preminulih.
• Prema narodnom verovanju, osobe koje su rođene na Miholjdan bi trebalo da budu srećne tokom života, a veruje se i da će biti naročito nadarene i blagorodne.