Nekada davno, Dizni je stvarao bajke koje su ujedinjavale porodice, podsećale na univerzalne vrednosti i gradile snove dece širom sveta. Njihova prva animirana bajka, Snežana i sedam patuljaka iz 1937. godine, bila je čudo svog vremena, pravi tehnički podvig, emotivna priča i temelj svega što je Dizni postao. Više o tom remek delu filmske umetnosti možete pročitati u našem odvojenom tekstu Kako je nastao crtać Snežana i sedam patuljaka?
Danas, gotovo 90 godina kasnije, nova verzija te iste priče dočekana je ne sa uzbuđenjem, već sa podignutom obrvom, zgražavanjem i nemalom dozom političke rasprave.
Dizni je odlučio da “modernizuje” Snežanu za 21. vek, ali je usput odbacio gotovo sve što je činilo tu bajku bajkom.
Ono što su mnogi očekivali kao omaž klasiku, pretvorilo se u film koji se više bavi porukama nego pričom, više saopštenjima nego čarolijom. I publika to nije prihvatila. Štaviše, okrenula se protiv njega.
Predugo snimanje Snežane i sedam patuljaka: Od ideje do nevolje
Produkcija filma počela je još 2016. godine, ali snimanje se vuklo i trajalo godinama. Prvo su došle pauze usled pandemije, zatim problemi sa scenarijem, pa prepravke zbog negativnog prijema kod javnosti. Film je konačno završen tek krajem 2023. godine, sa više od sedam godina od početne najave.
Zašto je toliko trajalo? Jedan od razloga je što je Dizni menjao ton i poruke filma u hodu, pokušavajući da ga prilagodi sve osetljivijoj javnoj sceni. U međuvremenu su menjali i likove, narativ, pa čak i marketinški pristup. U nekom trenutku su čak pauzirali snimanje da bi ponovo napisali određene delove priče, što je zaista redak potez za projekat ovog ranga.
I sve to bi možda bilo oprošteno, da je konačni proizvod ispunio očekivanja. Ali to se nije desilo.
Rejčel Zegler: Glumica koja je vređala sopstveni film i pola SAD
Najviše bure izazvala je Rejčel Zegler, mlada glumica koja tumači Snežanu. U intervjuima koje je davala tokom promocije filma, izjavila je da nikada nije bila fan originalne verzije. Nazvala je staru Snežanu “zastarelom i pasivnom”, i dodala da “nova Snežana neće čekati princa da je spasi, jer to nije poruka koju današnje devojčice treba da čuju”.
I sve to možda i ne bi bilo problem da nije izgovorila sve to sa podcenjivačkim tonom, pa je delovalo kao da se stidi originalne verzije priče. U jednom intervjuu rekla je da je film iz 1937. godine “napisao muškarac koji nije znao ništa o ženama”, a u drugom da je “dečačka fantazija iz prošlog veka”.
Ali Zegler se nije tu zaustavila. Nakon izbora 2024. godine Rejčel je izrazila nezadovoljstvo zbog pobede Donalda Trampa. Na svom Instagram nalogu, Zegler je napisala: “Još četiri godine mržnje, vodeći nas ka svetu u kojem ne želim da živim.” Takođe je dodala: “Neka Trampovi glasači i Tramp nikada ne spoznaju mir.” Te njene izjave izazvale su oštre reakcije, posebno među konzervativnim komentatorima i Trampovim pristalicama.
Suočena sa kritikama, Zegler je uputila javno izvinjenje putem Instagram-a, navodeći: “Dozvolila sam da emocije preovladaju.” Dodala je da su “mržnja i bes doveli do toga da se sve više udaljavamo od mira i razumevanja” i izrazila žaljenje.
Nova Snežana i sedam patuljaka je bajka bez bajke
Jedna od najbizarnijih odluka u novom filmu jeste način na koji priča počinje. U uvodnoj sceni, kraljevstvo Snežanine majke prikazano je kao gotovo utopijsko društvo gde “svi ravnopravno doprinose i dele resurse”, kako kaže naracija. Taj svet funkcioniše bez kralja, bez privilegovanih, “svi rade za opšte dobro”.
Kada Snežana ostane sama, ona sanja o povratku tom idealnom društvu, gde će “vladati pravda i jednakost”, a ne “dominacija i hijerarhija”. Patuljci (odnosno, sada “mitska bića”) su prikazani kao grupa raznolikih individualaca koji joj pomažu da sruši “nove strukture moći”.
Kritičari su ovo dočekali kao jasan pokušaj da se u bajku ubace savremeni ideološki koncepti, umesto univerzalnih vrednosti poput dobrote, ljubavi ili unutrašnje snage. Umesto princeze koja uči nešto o sebi, dobili smo Snežanu kao revolucionarku u borbi protiv klasnog ugnjetavanja. Neki filmski kritičari su je izjednačili i sa pravom komunistkinjom.
Patuljci koji nisu oni prepoznatljivi patuljci
Originalnih sedam patuljaka, koji su nekada bili srce i duša filma, u ovoj verziji su prošli kroz pravi identitetski haos. Prvobitno su izbačeni iz priče i zamenjeni grupom “mitskih stvorenja”, likova različitih visina, rasa i polova, bez jasnog smisla i karaktera. Nisu bili ni patuljci, ni bajkoviti.
Ovo je usledilo nakon izjava glumca Pitera Dinklidža, koji je javno kritikovao ideju da se u 21. veku još uvek koristi koncept “sedam patuljaka” jer smatra da je to “zastareo i uvredljiv stereotip”. Dizni je reagovao brže nego što treba, pa je potpuno izbacio te likove iz priče. Ali ironično, upravo su se brojni glumci niskog rasta pobunili protiv te odluke, ističući da su time izgubili retku priliku za vidljivost i ozbiljne uloge u velikom filmu.
Nakon negativnog odjeka i pritiska javnosti, Dizni je pokušao da popravi stvar: patuljci su vraćeni, ali ovog puta u potpuno animiranom obliku. Nažalost, ni to nije pomoglo. Njihov izgled, pokreti i mimika podsećaju više na animarani film “Polar Express”, nego na one patuljke koji svi pamtimo.
Reakicje na Snežanu i sedam patuljaka 2025. godine
Čim su trejleri izašli, društvene mreže su se usijale, ali ne na dobar način. Komentari su varirali od “Ovo više nije Dizni” do “Ovo je predavanje, ne film”. Na Rotten Tomatoes-u ocene su bile ispod 40%, a reakcije gledalaca još gore.
Hashtagovi poput #NotMySnowWhite i #WokeDisney brzo su postali trend. Mnogi su najavili bojkot. U bioskopima, film je imao loš start, a interesovanje je padalo iz dana u dan. Za film koji je trebao da bude Diznijev jubilaran projekat, sve se pretvorilo u poraz.
Nova Snežana i sedam patuljaka nije propala zato što ljudi ne vole promene. Nije problem u diverzitetu, modernizaciji ili snažnim ženskim likovima. Problem je kada se original potceni, publika ismeje, a bajka svede na manifest.
Iako je Dizni pokušao da napravi bajku za novi svet, usput je zaboravio da bajke imaju dušu. Kada izbaciš sve što je činilo priču posebnom, emociju, humor, simboliku, ostaješ sa nečim što više ne liči ni na film, ni na san. A kad ljudi prestanu da sanjaju sa tobom, gubiš ono što te je činilo Diznijem.
