Hteli mi to da priznamo ili ne, zlo je svuda oko nas. Prihvatili smo ga kao sastavni deo života, kao nešto što je neizbežno. Roman našeg književnika Filipa Davida, Kuća sećanja i zaborava, u izdanju Lagune, bavi se poreklom i istraživanjem zla kroz priče junaka koji su ga osetili onda kada je trebalo da žive u dečijem svetu mašte.

Kuća sećanja i zaborava – radnja romana

Filip David kroz lik Alberta Vajsa i njegovu tužnu životnu priču pokušava da otkrije samu suštinu zla u svom romanu Kuća sećanja i zaborava. Albert je Jevrejin koji je zbog surovosti Drugog svetskog rata razdvojen od svojih roditelja, koji su odvedeni u Aušvic, ali nesrećnim okolnostima, život ga je razdvojio i od mlađeg brata Elijaha.

Filipov glavni lik skoro svake noći sanja isti san koji ga često progoni i u javi. Tuga za mlađim bratom kojeg je izgubio u begu pretvara se u tugu koja je veća od kosmosa. Međutim, Albert ne smatra da je njegova bol najveći na svetu.

„Ali koga od nas iz poslednjih generacija preživjelih, teške misli i loši snovi nisu progonili? Imao sam i ja svoje more, svoj neprekidni, opsesivni san, ali to sam čuvao u sebi kao nešto samo moje.“

U njemu duboko postoji nada da je njegov brat živ, iako činjenice nisu na toj strani. Kao i svaka duša koja teži ka nekim odgovorima, koje je skoro pa nemoguće pronaći, počinje da veruje u nerealno. Čitajući o ljudima sa posebnim mogućnostima, koji vide prošlost i mogu da predvide budućnost, Albert će pokušati i kod jednog od tih „svemogućih na planeti“ da nađe odgovor samo kako bi bol nestala…

„Ali, šta bi on bez tog, bez dubokog prožimajućeg bola? U njemu se čuvaju sećanja na oca, majku, Elijaha. Taj bol je sve ono što je on sam, bez tog bola on, Albert Vajs, ne postoji. A ni oni do kojih mu je najviše stalo.“

Likovi romana Kuća sećanja i zaborava

U romanu Kuća sećanja i zaborava, koji je inače dobio Ninovu nagradu 2014. godine, ispričane su još priče Solomona Levija, Miše Volfa i Urijela Koena. Svi oni su Albertovi prijatelji koji su se upoznali u zrelim godinama života.

Solomon je posle tužnog detinjstva, koje je obeleženo očevim grehom, tragao za božanskom česticom zla. Nakon njegovog smrti Albert će saznati iz njegovog testamenta šta je sve krio od njega, ali on ga neće zbog toga osuđivati. Njegov prijatelj nije bio iz porodice Levi, niti je tokom rata slučajno preživeo.

Miša Volf se dugo predstavljao kao Miša Brankov, ni ne sluteći da je dete Jevreja, koji su život izgubili u logoru na Sajmištu u Beogradu. Jedna metalna kutija će promeniti njegov život iz korena. Inače, priča Miše Volfa zabeležena je i na velikom platnu 2012. godine u filmu Kad svane dan. Režiser Goran Paskaljević je za ovaj film napisao scenario zajedno sa Filipom Davidom.

Urijel Koen je zlo spoznao rođenjem, jer je iz zla nastao. Kako je bio neželjeno dete, Urijel je postao najveća uteha svojoj slomljenoj majci. Čak i posle rata, on je osećao šta znači biti obeležen zbog svog imena i prezimena. Sve ove životne priče su isprepletane zlom, koje će svakog čitaoca prekriti tugom, ali ga i terati da spozna poreklo i suštinu zla.

„Da, to je bilo najužasnije osećanje: shvatiti da se neki takav zločin događa bez smisla i razloga, da smrt može zadesiti nekog nasumice odabranog među hiljadama, slučajno ulovljenog na ulici. A svoje ubice nije ni poznavao niti su oni poznavali njega, bila je to potpuno apsurdna smrt, grozan zločin.“

Filip David kroz ceo roman prepliće san i javu, bol i nadu, ali nam i daje uvid u neke strašne dokumentovane zločine. Kada uzmete da čitate ovaj roman, nećete moći da ga ispustite iz ruke. Pročitaćete ga u jednom dahu, a na zlo ćete gledati iz sasvim drugog ugla.

„Trebalo bi izmisliti neki novi jezik, čist, neokaljan, koji bi imao jasnoću, dubinu, snagu, koji bi bio sposoban da izrazi prava osećanja. Takav jezik, precizan i snažan, predstavljao bi najjaču odbranu od zla.“

Možda vas interesuje: TOP 5 najboljih knjiga 2022. godine stranih i domaćih autora