Mada u srpskoj kuhinji nije toliko poznata, bamija je deo kuhinja mnogih zemalja. Nije to samo sastojak koji daje specifičan ukus jelima, već je i bogat izvor nutrijenata koji pružaju brojne zdravstvene koristi. Njena istorija kultivacije seže unazad stotinama godina, sa dokazima o njenoj upotrebi još u Drevnom Egiptu.

Zelena, duguljasta mahuna, bamija je mnogo više od osnovnog povrća. Njena sposobnost da se koristi kao zgušnjivač čini je neophodnom u nekim jelima, dok njen specifičan ukus i tekstura donose jedinstvenost mnogim tradicionalnim receptima. Međutim, ono što je možda još fascinantnije od njenih kulinarskih svojstava su brojne zdravstvene koristi koje pruža.

Zanimljiva i jedinstvena biljka, njen izgled čini da se izdvaja među drugim povrćem. Biljka bamije može narasti do impresivne visine od 2 metra, iako su uobičajeni primerci obično niži, između 1 i 1,5 metra. Stabljika joj je uspravna, čvrsta i razgranata, prekrivena dlakama, a može biti blago žilava na dodir. Zelene je boje, sa nijansama od svetlozelene do tamnozelene boje, zavisno o sorti biljke i starosti. Listovi bamije su široki, srcolikog oblika, alternativno raspoređeni duž stabljike. Svaki list je na dužoj peteljci koja ga spaja sa stabljikom, a površina mu je glatka, prekrivena dlačicama.

Mahune bamije su konusne, duguljaste i imaju pet do osam ravnostraničnih segmenata. Na dodir, mlade mahune su glatke, dok starije mahune mogu postati malo grublje. Kada se preseku, mahune oslobađaju sluzavu supstancu. Mogu biti duge između 4 i 18 centimetara, zavisno o sorti. Unutar svake mahune nalazi se red sitnih, okruglih, belih do svetlozelenih semenki. Mlade mahune su svetlozelene boje, dok starije mahune mogu poprimiti tamniju nijansu zelene.

Bamija – nutritivne vrednosti

Osim što je ukusna i ima široku primenu u kulinarstvu, bamija ima i mnoge benefite za zdravlje. Bamija je izuzetno bogata dijetalnim vlaknima, koja pomažu u regulaciji probave, smanjenju rizika od zatvora i mogu doprineti održavanju zdravog nivoa holesterola.

Iako nije glavni izvor proteina, bamija pruža određenu količinu ovog makronutrijenta, što doprinosi održavanju mišićne mase i drugih važnih funkcija u telu. Sadrži i umerenu količinu ugljenih hidrata, većinom u obliku vlakana i prirodnih šećera.

Bamija ima nizak nivo masti, što je čini dobrim izborom za osobe koje se trude da smanje unos masti. U njoj ima i vitamina C, koji poboljšava funkcionisanje imunološkog sistema, pomaže u apsorpciji gvožđa i neophodan je za sintezu kolagena. Folna kiselina, odnosno vitamin B9 u bamiji posebno je važna za trudnice, jer pomaže u prevenciji neuralnih defekata u plodu. Takođe je ključna za pravilnu sintezu DNK i RNK.

Ovo povrće sadrži i beta-karoten, koji se u telu pretvara u vitamin A, ključan za zdravlje očiju i imunološki sistem. Vitamin K, koga takođe ima u bamiji pomaže u koagulaciji krvi i održava zdravlje kostiju.

Sadrži i minerale, kalijum, magnezijum i kalcijum, ali i gvožđe i antioksidanse. Ključan za održavanje zdravog krvnog pritiska, kalijum je dobar i za pravilno funkcionisanje srca. Magnezijum pomaže u procesima kao što su sinteza proteina, funkcija mišića i regulacija nervnih impulsa, a kalcijum je  neophodan za zdravlje kostiju i zuba, kao i za pravilnu funkciju mišića. Gvožđe je esencijalno za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca i transport kiseonika kroz telo, s tim da bamija sadrži i razne antioksidante i fitonutrijente koji mogu pomoći u borbi protiv slobodnih radikala u telu i potencijalno pružiti zaštitu od određenih hroničnih bolesti.

Sluzave supstance u bamiji

Kada se bamija kuva, oslobađa sluzave supstance koje, osim što daju specifičnu teksturu jelima, mogu biti korisne za zdravlje probavnog sistema. Uzimajući u obzir sve ove nutritivne vrednosti, lako je shvatiti zašto je bamija cenjena u raznim kulturama ne samo zbog svog ukusa, već i zbog brojnih zdravstvenih koristi koje pruža.

U kulinarskom svetu bamija je poznata po svojoj jedinstvenoj teksturi i sposobnosti da se lako prilagodi različitim vrstama jela. Zavisno od regije i kulture, bamija se koristi u brojnim jelima. Njen sluzav sadržaj može se iskoristiti kao prirodni zgušnjivač ili se može minimizirati određenim tehnikama pripreme.

Kako se priprema bamija?

Verovatno najpoznatije jelo sa bamijom u Sjedinjenim Američkim Državama, posebno u regiji Luizijane, gumbo je gusta čorba koja kombinuje bamiju, meso i/ili morske plodove.

Bhindi Masala je indijsko jelo u kojem se bamija prži sa raznim začinima i paradajzom, često posluženo sa pirinčem ili tradicionalnim indijskim hlebom.

U Egiptu, bamija se često kuva u tamnom paradajz sosu sa jagnjetinom.

Može se pripremati na različite načine, što najčešće uključuje:

• prženje (može se pržiti do hrskavosti, često nakon što se uvalja u brašno=
• kuvanje (često se dodaje čorbama kao zgušnjivač)
• dinstanje (može se dinstati sa raznim povrćem i začinima, za bolji ukus jela)
• grilovanje (na roštilju, bamija dobija dimljenu notu koja može biti veoma ukusna)

Saveti za kuvanje bamije

Da biste minimizirali sluzavost bamije, možete je prvo propržiti na visokoj temperaturi ili je natopiti u sirćetu nekoliko minuta pre kuvanja.

Ukoliko želite da zadržite hrskavost bamije prilikom kuvanja, kratko je kuvajte ili je dodajte u jelo pred sam kraj procesa kuvanja.

Imajte na umu da bamija dobro upija začine, pa je idealna za kuvanje sa jakim i aromatičnim sastojcima.

Najbolje je čuvati je u frižideru i konzumirati u roku od nekoliko dana, a bamija se može i zamrznuti ili kiseliti za duže čuvanje.

Prilikom kupovine bamije, potražite čvrste, svetlozelene mahune koje nisu previše mekane ili sluzave na dodir. Ako planirate da je uzgajate, imajte na umu da bamija preferira tople klimatske uslove i dobro dreniranu zemlju.