Hamas, radikalna palestinska grupa, koja vlada Gazom i zadaje glavobolju Izraelu. Nastala je pre više od trideset godina i od svog nastanka do danas, retko kad je mirovala. Zašto su nastali? Šta im je cilj? Daćemo vam odgovore na ova, ali i mnoga druga pitanja vezana za ovu radikalnu grupu.
Kad je osnovan Hamas?
Hamas, ili Islamski pokret otpora, predstavlja jednu od najkontroverznijih i radikalnih palestinskih grupa, koja je osnovana 1987. godine tokom prvog palestinskog ustanka. Grupa ima duboke veze sa šiitskim Iranom i deli islamističku ideologiju sa Muslimanskom braćom, organizacijom koja je osnovana u Egiptu 20-ih godina prošlog veka.
HAMAS je postao poznat po svojoj aktivnosti u Pojasu Gaze, gde je preuzeo kontrolu 2007. godine nakon kratkog građanskog rata sa snagama lojalnim pokretu Fatah, na čelu sa predsednikom Mahmoudom Abbasom, koji ima svoje sedište na Zapadnoj Obali i takođe je na čelu Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO).
Kako je Hamas „osvojio“ Gazu?
Hamas je stekao vlast u Pojasu Gaze nakon pobede na palestinskim parlamentarnim izborima 2006. godine, što je bio izuzetno značajan trenutak u palestinskoj politici. Ovi izbori, poslednji put kada su se takvi izbori održali, bili su demokratski proces koji je trebalo da odredi političku budućnost palestinskih teritorija.
Međutim, nakon što je HAMAS ostvario ubedljivu pobedu na izborima, konflikt između Hamasa, na jednoj strani, i Fataha, druge stranke, i predsednika Mahmouda Abbasa, na drugoj strani, postao je nepremostiv. Pobeda Hamasa doživljena je kao izdaja od strane Fataha i Abbasa, jer su se oni trudili da održe kontrolu nad palestinskim teritorijama, posebno na Zapadnoj Obali.
Sukobi između ove dve palestinske frakcije eskalirali su i kulminirali građanskim ratom. Abbas i Fatah optužili su Hamas za izvođenje državnog udara i nelegitimno preuzimanje vlasti u Pojasu Gaze. Ova situacija duboko je polarizovala palestinsku političku scenu i izazvala podelu između Pojasa Gaze, pod kontrolom Hamasa, i Zapadne Obale, gde je ostao uticaj Fataha i Abbasa.
Ovaj sukob između Hamasa i Fataha postao je ključni faktor u palestinskom političkom pejzažu i doprineo je dugotrajnoj političkoj pat poziciji, što je u velikoj meri pbeležilo palestinsku borbu za nezavisnost i formiranje jedinstvenog vođstva. Sva ova dinamika dodatno je doprinela kontroverznosti i složenosti Hamasa kao radikalne palestinske grupe i njenog odnosa sa Zapadnom Obalom i PLO.
Sukobi Hamasa i Izraela
Od trenutka kada je Hamas preuzeo vlast nad Pojasom Gaze, sukobi između Hamasa i Izraela su eskalirali i postali sve učestaliji i ozbiljniji. Ova dinamika sukoba ima duboke korene u Hamasovoj politici i njihovom odnosu prema Izraelu.
Jedan od najprepoznatljivijih aspekata Hamasove borbe protiv Izraela su raketni napadi iz Pojasa Gaze na Izrael. Hamas je kontinuirano izvodio ovakve raketne napade, često ciljajući izraelske gradove i naselja. Ovi napadi su ugrozili živote civila i stvarali napetost u regionu. U odgovoru na ove raketne napade, Izrael je često sprovodio vazdušne napade i bombardovanje Pojasa Gaze kako bi uništio Hamasove raketne lansere i infrastrukturu.
Hamas se ističe svojom čvrstom pozicijom prema Izraelu. Grupa uporno odbija priznati državu Izrael i izražava svoju nameru da je uništi. Ova nepopustljiva retorika stvara duboku podelu i nepoverenje između Hamasa i Izraela, otežavajući postizanje mirnog rešenja za izraelsko-palestinski sukob.
Hamas se takođe nasilno suprotstavljao mirovnim sporazumima, uključujući Sporazum iz Osla, kada su organizovani pregovori između Izraela i Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) sredinom 90-ih. Hamas je smatrao da takvi sporazumi ne štite palestinske interese dovoljno i da ne osiguravaju pravedno rešenje za palestinski narod. Ova protivljenja mirovnim naporima dodatno su doprinela tenzijama i sukobima na Bliskom istoku.
Sve ovo zajedno čini Hamas jednom od ključnih figura u izraelsko-palestinskom sukobu i dovodi do dubokih podela i izazova u potrazi za mirnim rešenjem u ovom dugotrajnom konfliktu.
Koje je najpoznatija jedinica Hamasa?
Hamas ima naoružano krilo poznato kao Izz el-Deen al-Kasam brigade, koje je sprovodilo napade na Izrael, uključujući i slanje naoružanih ljudi i bombaša samoubica. Grupa tvrdi da se bori protiv izraelske okupacije i za palestinsku slobodu.
Još nešto o Hamasu
Osnivačka povelja Hamasa iz 1988. godine zauzimala je izrazito neprijateljski ton prema Izraelu, pozivajući na njegovo potpuno uništenje. Ovo je bio centralni deo Hamasove ideologije tokom mnogih godina, a takva retorika je izazvala duboku zabrinutost i nepoverenje sa izraelske strane. Izraelski zvaničnici su ovakve izjave shvatali ozbiljno i smatrali su ih pretnjom za bezbednost i integritet njihove države.
Uprkos ovoj neprijateljskoj osnovi, lideri Hamasa su povremeno nudili primirje sa Izraelom, gde bi prestali sa raketnim napadima i drugim oblicima nasilja u zamenu za stvaranje održive palestinske države na teritorijama koje je Izrael okupirao u ratu 1967. godine. Hamas je ovakve ponude pravdao time da traži bolje uslove za Palestince i da je spreman na dijalog i kompromise.
Međutim, Izrael je takve ponude doživljavao skeptično i nije bio spreman da ih prihvati. Osećali su da Hamas ne može biti pouzdan partner za dugoročni mirovni proces zbog svoje radikalne ideologije i prošlih terorističkih aktivnosti. Ovo duboko nepoverenje i neslaganje oko uslova za primirje i rešenje sukoba doprineli su kontinuiranim tenzijama između Izraela i Hamasa, otežavajući potragu za održivim mirovnim rešenjem u izraelsko-palestinskom sukobu.
Hamas je širom sveta označen kao teroristička organizacija, uključujući Izrael, SAD, Evropsku uniju, Kanadu, Egipat, Australiju, Veliku Britaniju i Japan. Grupa takođe čini deo regionalnog saveza koji uključuje Iran, Siriju i šiitsku islamističku grupu Hezbolah u Libanu, a svi ovi akteri se široko protive politici SAD-a na Bliskom Istoku i Izraelu.
Iako je Hamasova baza moći u Pojasu Gaze, grupa ima podršku i simpatizere na palestinskim teritorijama i međunarodnoj sceni, sa liderima širom Bliskog istoka, uključujući Katar. Hamas ostaje ključni akter u palestinskom pitanju i ima dubok uticaj na dinamiku sukoba na Bliskom Istoku.