Kao i sve ostale veštine, tako se i pisanje može naučiti. Potrebno je naravno da pojedinac ima na prvom mestu želju, a odmah potom i volju da sazna kako se piše esej.

U većini slučajeva se upravo pisanje eseja smatra veštinom, koja je ključna ne samo u ličnom obrazovanju svakog pojedinca, nego i u intelektualnom razvoju. Sve to, najpre zato što je u pitanju književna forma, koja pruža mogućnost piscu da jasno iznese svoje ideje u vezi sa konkretnom temom, te da ih analizira i da iznese adekvatne argumente, kako bi objasnio stavove koje zastupa.

Šta je esej?

Prozna književna vrsta, esej je specifičan u tom smislu što autoru omogućava na iznese svoje mišljenje o određenoj temi, ali i da ga analizira i približi čitaocu.

U suštini, esej može uključivati i raspravu o idejama i analizu književnih dela, ali i predstavljanje različitih društvenih fenomena, te bilo koju drugu temu kojom autor želi da se bavi.

Između ostalog, esej kao književna forma nudi slobodu izražavanja i pruža čitaocu uvid u razmišljanje autora o određenoj temi. Specifičan je po slobodi izražavanja, refleksiji, analizi i argumentaciji. Upravo zato je jedna od primarnih karakteristika eseja to što autoru pruža priliku da izrazi svoje ideje na subjektivan način, te često kombinuje elemente književnosti, filozofije i analize.

Kroz esej, autor ima priliku da prenese svoje dublje razmišljanje, emocije i stavove o određenoj temi, ali na način koji nije nužno striktno naučan ili akademski.

Osnovni aspekti eseja

Iako se ne može reći da esej neizostavno mora imati striktnu formu, ipak se tačno zna koji su osnovni aspekti eseja i koje su primarne karakteristike takvog načina izražavanja.

Subjektivnost je prvo što se dovodi u vezi sa ovom književnom formom. Naime, esej je intiman i subjektivan oblik pisanja, u kome autor izražava vlastito mišljenje, stavove i osećanja o temi koju obrađuje. Treba svakako imati na umu da esej ne insistira na potpunoj objektivnosti, već je primarno najvažnije da autor ponudi čitaocu autentičan stav o nekoj temi.

Sledeća bitna karakteristika eseja svakako je i sloboda izražavanja, uzevši u obzir da je u pitanju takva književna forma, koja autoru pruža mogućnost da sasvim slobodno iznese svoje stavove, te da koristi raznovrstan jezik, stil i ton kako bi što bolje preneo svoje ideje. Najčešće to može uključivati upotrebu anegdota iz ličnog života, te predstavljanje stvarnih ili izmiščjenih likova, dijaloga i različitih stilskih figura.

Dublje razmišljanje je takođe često prisutno u eseju, kao i drugačija perspektiva, budući da autor može istražiti različite aspekte i perspektive, te ukazati na implikacije i značaj teme na šire društvo ili na lični život.

Koji su osnovni elementi eseja?

Teza i argumentacija su izuzetno važni elementi jednog eseja. Iako je esej subjektivan, obično sadrži jasnu tezu koju autor podržava argumentima, primerima ili analizom.

Teza predstavlja glavnu ideju ili tvrdnju koja se razmatra u eseju.

Stil i ton su isto bitni elementi eseja. U suštini, autor može birati stil koji odgovara temi i njegovom ličnom izrazu. Stil pisanja može biti formalan, neformalan, introspektivan, humoristički, filozofski nastrojen, ili bilo koji drugi koji najbolje odgovara cilju eseja.

Autor često koristi esej kao sredstvo za dublje razmišljanje o temi i sebi samom. Esej može biti odličan za introspekciju, samoproučavanje i razumevanje vlastitih osećanja i uvida. U tom smislu se eseji mogu pronaći u različitim kontekstima, koji uključuju i književnu kritiku i filozofiju, ali i sociologiju, umetnost, politiku i mnoge druge oblasti. Oni mogu biti kratki, kao lični eseji u časopisima, ili dugi, kao naučni eseji koji se bave kompleksnim teorijama.

Upravo zbog slobode izražavanja, esej se često smatra izuzetno značajnim i cenjenim oblikom književnosti.

Kratka istorija eseja

Iako je verovatno bio prisutan i ranije kao forma izražavanja, esej je prvi put popularizovan u Francuskoj, a sam pojam potiče iz francuskog jezika i slobodno se prevodi kao pokušaj ili ogled.

Francuski filozof i pisac, Mišel de Montenj smatra se začetnikom modernog eseja. U 16. veku, on je počeo da piše dela u kojima je izražavao svoje lične misli i razmišljanja o različitim temama, od filozofije do svakodnevnih iskustava. Montenjov pristup pisanju bio je revolucionaran za to doba, jer je umesto strogo akademskog stila i formalnih argumenata preferirao lični, introspektivan pristup. Njegovi eseji bili su ispunjeni dubokim razmišljanjima, filozofskim promišljanjima i analizama sopstvenih osećaja i iskustava.

Montanj je smatrao da je esej prostor za samoproučavanje i istraživanje ljudske prirode.

Tokom 17. i 18. veka, eseji su postali popularni u Engleskoj i dobili su svoje mesto u književnosti. Poznati pisci poput Francisa Bejkona i Džonatana Svifta doprineli su raznolikosti ovog žanra svojim razmišljanjima o naučnom metodu, društvu i politici. U periodu romantizma u 19. veku, esej je doživeo svoju zlatnu eru. Ralf Valdo Emerson i Henri Dejvid Toreu u Sjedinjenim Američkim Državama, te Čarls Lamb u Engleskoj, obogatili su književnost esejima, u kojima su istraživali prirodu, ljudsku egzistenciju i društvene promene.

Moderna era donela je nove poglede na esej. Virdžinija Vulf i Džordž Orvel su bili poznati tvorci eseja u to doba, koji su uneli lične i društvene refleksije u ovaj žanr, te tako postavili osnove za savremeni pristup pisanju eseja.

Danas je esej je široko prisutan u različitim oblastima književnosti, od književne kritike do političke analize. Njegova raznolikost i sposobnost da izrazi dublje misli i osećanja čine ga značajnim delom savremene književnosti.

Koraci za pisanje eseja

Vrlo često se pred učenike stavlja zadatak da napišu esej o određenoj temi, pa su mnogi od njih zbunjeni, prosto zato što ne unaju kako napisati esej, iako je postupak zapravo prilično jednostavan.

Osnovni koraci za izradu eseja su:

• odabir teme
• istraživanje teme
• formulisanje teze
• organizacija eseja
• pisanje
• uređivanje

Prvi korak u pisanju eseja je odabir teme. Važno je odabrati temu  i detaljno je istražiti, te pronaći odgovarajuće informacije i izvore, koji će biti od koristi prilikom procesa pisanja.

Teza je glavna ideja koju autor želi da predstavi u svom eseju i ona treba da bude jasna i konkretna, te obavezno predstavljena u uvodno mdelu eseja.

Organizacija eseja podrazumeva da treba pripremiti koncept tako da esej obuhvati sva tri segmenta, odnosno uvod, razradu i zaključak. U uvodnom delu je potrebno predstaviti tezu, u razradi je objasniti detaljno i u zaključku sumirati ključne tačke svega prethodno navedenog i ponovno naglašavati tezu.

Što se pisanja tiče, podrazumeva se da bi svako trebalo da pronađe stil koji mu odgovara, te da se trudi da njegovo izražavanje bude precizno i jasno. Nakon pisanja sledi uređivanje, odnosno ispravljanje grešaka ukoliko su one prisutne.