Sve je više ljudi koji se susreću sa autoimunim bolestima. U pitanju su stanja kada imunološki sistem tela, odnosno ćelije, tkiva i molekuli koji rade zajedno da bi zaštitili telo, iz nekog razloga pogrešno identifikuju sopstvene ćelije kao strane agense, te zato pokreću imunološki odgovor protiv njih. Ovo je izuzetno složen proces koji zahteva niz grešaka i nepravilnosti u imunološkom sistemu.
Pod normalnim okolnostima, naš imunološki sistem ima prefinjen sistem prepoznavanja, koji mu omogućava da razlikuje sopstvene ćelije od stranih, ali kada su u pitanju autoimune bolesti, ovaj sistem jednostavno ne funkcioniše onako kako bi trebalo.
Etiologija, ili uzrok autoimunih bolesti, nije potpuno razjašnjena. Veruje se da je autoimunost rezultat kombinacije genetskih, ekoloških i možda čak i hormonalnih faktora.
Genetska predispozicija za autoimune bolesti je dobro dokumentovana. Primera radi, srodnici ljudi sa autoimunim bolestima su često u većem riziku da razviju autoimune bolesti. Međutim, čak i kod identičnih blizanaca, kad jedan blizanac ima autoimunu bolest, drugi ne razvija uvek istu bolest, što ukazuje na važnost faktora okoline.
Koje se autoimune bolesti najčešće javljaju?
Čak je više od 80 različitih bolesti, koje se svrstavaju u autoimune. Neke od najčešćih su:
- reumatoidni artritis
- psorijaza
- sistemski lupus eritematosus (SLE)
- celijakija
- multipla skleroza
- dijabetes tip 1
Reumatoidni artritis je hronična upalna bolest koja uglavnom pogađa zglobove, ali može uticati i na druga tkiva i organe. Psorijaza je kožno oboljenje koje uzrokuje crvene, svrbežne ljuske na koži. Sistemski lupus eritematosus je inflamatorna bolest koja može da pogađa mnoge delove tela, uključujući kožu, zglobove, bubrege, srce i pluća. Celijakija je oboljenje u kojem konzumacija glutena izaziva oštećenje tankog creva. Multipla skleroza je oboljenje nervnog sistema koje uzrokuje oštećenje zaštitne obloge oko nervnih vlakana. Dijabetes tipa 1 je hronično stanje u kojem pankreas proizvodi malo ili nimalo insulina.
Šta može biti okidač za pojavu autoimunih oboljenja?
Smatra se da ekološki faktori, uključujući virusne i bakterijske infekcije, predstavljaju okidače za početak autoimunih bolesti, naročito kod ljudi koji su genetski predisponirani.
Infekcije mogu izazvati imunološki odgovor koji se ne prekida kako treba, dovodeći do trajnog upalnog stanja. Takođe se pretpostavlja da stres, ali i prekomerna izloženost sunčevoj svetlosti, pušenje i izloženost određenim hemikalijama isto tako mogu pokrenuti autoimune bolesti.
Postoje dokazi da hormonalni faktori takođe mogu igrati značajnu ulogu u njihovom nastanku, s obzirom na to da žene češće pate od autoimunih bolesti od muškaraca.
Da li su autoimune bolesti nasledne?
Iako genetska predispozicija igra važnu ulogu u razvoju autoimunih bolesti, većina njih nije direktno nasledna. Za razliku od nekih genetskih bolesti koje se prenose sa roditelja na decu kroz jasno definisane obrasce nasleđivanja, autoimune bolesti su rezultat složene interakcije između više gena i faktora okoline. Izuzetno je retko da dva člana iste porodice razviju istu autoimunu bolest. Često, oni mogu razviti različite autoimune bolesti.
U kom životnom dobu se autoimuna oboljenja najčešće javljaju?
U principu, autoimune bolesti mogu se razviti u bilo kojem životnom dobu, mada neke imaju tendenciju da se javljaju u određenim životnim fazama. Na primer, dijabetes tip 1 se često dijagnostikuje u detinjstvu ili adolescenciji, dok se reumatoidni artritis i lupus često dijagnostikuju kod odraslih.
Žene u reproduktivnim godinama su posebno podložne nekim autoimunim bolestima, uključujući lupus i reumatoidni artritis, što ukazuje na mogući uticaj hormonalnih faktora na razvoj ovih bolesti.
Koji su simptomi različitih autoimunih bolesti?
Simptomi autoimunih oboljenja su često vrlo raznoliki i mogu se preklapati između različitih bolesti, što može u velikoj meri da oteža dijagnozu. Međutim, neki uobičajeni simptomi uključuju:
- umor
- bol u mišićima i zglobovima
- crvenilo kože
- otečene žlezde
- poteškoće sa koncentracijom
- gubitak težine
- groznicu
Specifični simptomi će zavisiti o kojem se organu ili tkivu radi – na primer, lupus može izazvati osip u obliku leptira na licu, dok multipla skleroza može izazvati probleme sa ravnotežom i koordinacijom.
Kako se leče autoimune bolesti?
Trenutno nema leka za autoimune bolesti, ali postoje tretmani koji mogu pomoći u kontrolisanju simptoma i smanjenju upale.
Tretman se često fokusira na smanjenje imunološkog odgovora pomoću imunosupresiva, kao što su kortikosteroidi. Drugi lekovi mogu biti korišćeni za smanjenje simptoma, kao što su nesteroidni protivupalni lekovi (NSAID) za smanjenje bola i upale.
Fizioterapija, dijetetske promene i vežbe mogu biti korisne za održavanje funkcije i kvaliteta života osoba koje pate od autoimunih oboljenja.