Prethodne generacije su i te kako crpele narodnu mudrost oličenu u poslovicama. Iako se to baš ne može reći i za savremene generacije, nema sumnje da mnoge narodne poslovice i danas mogu biti aktuelne.

Poslovica ima u svakom jeziku i u svakom narodu, pa i u srpskom. U njima je sadržana sva narodna mudrost, koja se prenosi sa kolena na koleno, odnosno sa generacije na generaciju.

Nisu bez razloga naši preci baš tako osmislili poslovice. Iz tih kratkih izreka se mnogo toga može naučiti.

Koje vrste poslovica postoje?

Pored toga što mnoge poslovice karakteriše prisustvo stilskih figura, a najpre metafore, u ovim kratkim izrekama se prepoznaje i mudrost pripadnika jednog naroda. Jednostavno, poslovice su svojevrsni zaključci iskusnih ljudi i imaju za cilj da budućim generacijama prenesu životnu mudrost.

Neke od njih podrazumevaju korišćenje reči u njihovom osnovnom značenju, te se za njihovo tumačenje ne zahteva neko naročito umeće. Ali isto tako ima i poslovica, koje se koriste metaforom, kao stilskom figurom, ne bi li na taj način iskazale poentu. Za tumačenje takvih, složenijih poslovica, ipak je potrebno određeno prethodno znanje.

Osnovna podela poslovica obuhvata sledeće 4 vrste:

prave poslovice

poslovice u stihu

poslovice u formi dijaloga

poslovice u formi kratkih priča

Prave poslovice su one koje se najčešće i prenose sa kolena na koleno. U osnovi, u njima je sadržana neka misao ili životna mudrost, koja može biti iskazana direktno, to jest u osnovnom značenju ili preneseno, kada se obično koristi stilska figura poznata kao metafora.

Poslovice u stihu su, sasvim logično, one poslovice koje se rimuju. Ne moraju nužno da se sastoje od više stihova.

Poslovice u formi dijaloga obično sadrže pitanje i odgovor na njega, u kome i jeste poenta.

Poslovice u formi kratkih priča u većini slučajeva podrazumevaju neku narodnu legendu ili predanje. Smatra se da su nekada bile deo neke druže priče, ali da je taj deo iskorišćen kako bi bio prenošen na buduće generacije, kao neka vrsta poente.

Najpoznatije narodne poslovice

• Ko rano rani, dve sreće grabi.
• Kako sam se nadala, dobro sam se udala.
• Gvožđe se kuje dok je vruće.
• Pravda je spora, ali dostižna.
• Kad čeljad nisu besna, kuća nije tesna.
• Ko drugome jamu kopa, sam u nju upada.
• Bolje u kolibi pevati, nego u dvoru plakati.
• Zrno po zrno pogača, kamen po kamen palača.
• Od nevolje nema veće bogomolje.
• U dobru se ne ponesi, u zlu se ne pokudi.
• Svako je kovač svoje sreće.
• Što je brzo, to je i kuso.
• Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji.
• Krv nije voda.
• Zaklela se zemlja raju da se tajne sve doznaju.
• Svaki je početak težak.
• Ne laje kula sela radi, nego sebe radi.
• Ko čeka, taj i dočeka.
• Bez alata nema zanata.
• Dobar glas daleko se čuje, a loš još dalje.
• Nevolja nikada ne dolazi sama.
• Mi o vuku, a vuk na vrata.
• Davljenik se i za slamku hvata.
• Bez alata nema zanata.
• Na jeziku med, a u srcu jed.
• Ljubav dugo trpi.
• Use i u svoje kljuse.
• Spolja gladac, a iznutra jadac.
• Vuk dlaku menja, ali ćud nikada.
• Ne traži hleba preko pogače.
• Smeje se kao lud na brašno.
• Svuda pođi, kući dođi.
• Tiha vodi breg roni.
• Dobrom čoveku sve dobro stoji.
• Brat je mio ma koje vere bio.
• Sa kim si takav si.
• Mladost – ludost.
• Svaka šala je pola zbilje.
• Ko visoko leti, nisko pada.
• Oteto – prokleto.
• Ko visoko leti, nisko pada.
• Nije zlato sve što sija.
• Dva puta meri, a jednom seci.
• Nije zlato sve što sija.
• Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani.
• Čist račun, duga ljubav.
• Zavadio bi dva oka u glavi.
• Ko peva, zlo ne misli.
• Obećanje ludom radovanje.
• I zidovi imaju uši.
• Zaludan pop i goveda krsti.
• Inat je zao zanat.
• Što ti trezan misli, to ti pijan kaže.
• Strpljen – spašen.
• Pošalji ludog u vojsku, pa sedi kući i plači.
• Ne trči pred rudu!