Često se može čuti da su ljudi bez empatije izuzetno surovi i neosetljivi, što logično dovodi do pitanja i da li je empatija urođena? Istina je da se ne može sa sigurnošću dati odgovor na to pitanje, prosto zato što su mišljenja o tome donekle oprečna.
I dok jedni tvrde da se empatija uči od malih nogu, ima i onih koji su mišljenja da je saosećanje, što je najjednostavnije rečeno empatija, nalazi u svakome od nas od rođenja, ali se ponekad dogodi da ne uspe da dođe do izražaja iz različitih razloga.
Da bi čovek mogao da razvije empatiju, on mora da ima razvijenu emocionalnu inteligenciju, odnosno emotivnu stranu svoje ličnosti. A to, mora se priznati, ne uspevaju baš svi ljudi da razviju.
Šta znači empatija?
U osnovi reči empatija je grčki termin patos, što se slobodno prevodi kao strast ili osećanje. U tom smislu se reč empatija tumači kao saosećanje, odnosno mogućnost da se čovek uživi u tuđe probleme i poteškoće, te da za njih ima razumevanje i da se trudi da pomogne.
Jednostavnije rečeno, osoba kod koje je empatija razvijena ima tu mogućnost da se, najjednostavnije simbolično rečeno, stavi u tuđe cipele. Sve to dalje znači da ima mogućnost da oseti ono što ta osoba doživljava i da sa njom saoseća.
Prvi put je Edvard Tičner, nemački psiholog u upotrebu uveo ovaj termin u prvim godinama prošloga veka.
Ne samo da empatija označava razumevanje za probleme druge osobe i saosećanje, nego označava i želju empatične osobe da pokuša da učini nešto kako bi konkretnoj osobi na neki način pomogla.
Simpatija i empatija
Iako se baš i ne može reći da imaju naročite sličnosti, simpatija i empatija se vrlo često povezuju, pa čak donekle i poistovećuju, mada nema naročitog razloga za to.
U osnovi, simpatija podrazumeva ne samo saosećanje, nego i osećaj sažaljenja koji izaziva stanje u kome se neka osoba nalazi.
U tom smislu su simpatija i empatija i nisu toliko različiti pojmovi, prosto zato što su povezani, jer da bi neko osećao empatiju, pre toga će vrlo verovatno osećati i simpatiju.
Apatija i empatija
Pored toga što se povezuju simpatija i empatija, ima i ljudi koji su zbunjeni time kako su povezani apatija i empatija. Pa ipak, tu se radi o povezivanju, da tako kažemo posve suprotnih pojmova.
U filozofskom smislu, apatija se definiše kao ravnodušnost, ali i na neki način potpuna nezainteresovanost za okruženje i probleme sa kojima se ljudi suočavaju.
I dok je apatična osoba potpuno nezainteresovana ne samo za probleme drugih ljudi i svet oko sebe, nego i za sopstvene probleme, dotle je empatija osećanje koje je sasvim suprotno i koje označava zainteresovanost za probleme drugih i želju da im se na neki način pomogne.
