Pored toga što kao jedan od simbola Republike Srbije postoji Državna zastava, takođe postoji i Narodna zastava Srbije. Zvanično, zastava Republike Srbije ima odnos dužine prema visini tri prema dva.
Razlika između jedne i druge zastave je u grbu, budući da Državna zsastava Srbije sadrži i grb, a Narodna ne. Na dan 11. novembra 2010. godine je poslednji put došlo do određenih izmena u izgledu zastave naše zemlje, mada je trenutna zastava Srbije zvanično usvojena šest godina ranije. Izmene su se odnosile na stilizaciju grba i na izmenu nijansi crvene i plave boje.
Srpska zastava sadrži tri boje, pa se neretko naziva i srpska trobojka. Boje na srpskoj zastavi poređane su od crvene na vrhu, preko plave u sredini, do bele u donjem, horizontalnom redu.
Zastava Srbije – kratka istorija
Iako to verovatno nisu bile baš iste nijanse boja, prva srpska zastava bila je ona koja je korišćena u vreme vladavine kralja Vladislava, u prvoj polovini 13. veka. Unuk velikog župana Stefana Nemanje i sin prvog srpskog kralja Stefana Prvovenčanog, kralj Vladislav je koristio zastavu koja je sadržala dva polja i to u crvenoj i plavoj boji. O tome svedoči i dokument, koji datira iz 1281. godine, navodi „Wikipedia“.
Pojava prve srpske zastave vezuje se za period nakon donošenja Sretenjskog ustava. Zapravo je Narodna zastava Srbije tim državnim aktom i bila prvi put propisana. Međutim, problem je nastao zato što je u to doba naša zemlja bila u vazalnom odnosu od tadašnje osmanske vlasti. Budući vazal, Srbija nije imala pravo ni na zastavu, a ni na grb. Ipak, knjaz Miloš se nije libio toga da zemlja kojom upravlja treba da ima zastavu, pa je prema pisanim dokumentima, zastava Srbije ipak bila razvijena u Kragujevcu te 1835. godine, kada je i obnarodovan Sretenjski ustav.
Nisu se samo Osmanlije pobunile protiv toga, već i tadašnja Rusija. Zapravo ni jedna od tih zemalja nije imala Ustav, pa je to i dovelo do protesta. Istini za volju, ni mnoge druge tadašnje carevine nisu imale Ustav, pa je postojala sasvim opravdana bojazan da će i stanovnici tih carevina očekivati da bude donet Ustav i da građani dobiju svoja prava.
Prema Sretenjskom ustavu, zastava Srbije je umnogome podsećala na zastavu Francuske, što jeste predstavljalo problem.
Ubrzo nakon ukidanja prvog modernog Ustava, koji je vrlo kratko bio na snazi, knez Miloš Obrenović pozvan je u Carigrad kod sultana, ne bi li rešili novonastalu situaciju u vezi sa državnim uređenjem u tadašnjoj Srbiji.
Iako se ruska strana zalagala za ideju da Srbija nema zastavu, knez Miloš uspeo je da izdejstvuje takozvanu trgovačku zastavu svoje zemlje. Prvi ferman, odnosno sultanova odluka o srpskoj zastavi datira od 9. februara 1836. godine. U njemu je navedeno da će to biti trgovačko-pomorska zastava Srbije, ali ne i ona koja će se smatrati državnom.
I mada je Sretenjski ustav propisao vertikalna polja, turski ferman ukazuje na to da srpska zastava treba da ima horizontalna polja.
Nakon dve godine donet je i novi ferman. Njime je propisano da srpska zastava boje treba da ima sledećim redom:
- crvena
- plava
- bela
Takođe je bilo predviđeno i da prvibitna srpska zastava treba da sadrži četiri zvezde i to sa šest kraka, koje će se nalaziti na polju crvene boje, dok grb Kneževine Srbije treba da se nađe na polju plave boje.
Kako su se menjala državna uređenja, tako se menjala i zastava Republike Srbije, odnosno dodatak na njoj. Ipak, redosled boja na srskoj zastavi nije bio menjan.
Koje je boje srpska zastava?
Srpska trobojka, kako joj i sam naziv kaže, sačinjena je od tri boje. Na vrhu, odnosno u prvom horizontalnom redu je crvena boja.
U sredini je plava boja, dok srpska zastava u poslednjem, trećem horizontalnom redu sadrži traku u beloj boji.
Srpska zastava – značenje boja
Kao i kod zastava mnogih drugih država koje podrazumevaju istu kombinaciju boja na različit način, srpska zastava se ne razlikuje mnogo ni po simbolici.
Prva na vrhu je crvena boja i ona simbolično ukazuje na sve one koji su živote dali za slobodu, odnosno koji su prolili svoju krv, kako se to neretko navodi poetičnije. U sredini je plava boja, koja se tumači kao simbol plavetnila neba, pa u tom smislu simbolizuje i nadu, ali i veru.
Treći deo zastave je polje u beloj boji. Prema opšteprihvaćenom mišljenju, bela boja simbolizuje slobodu.
