Kada barista pritisne dugme na espresso aparatu, kreće ritual koji se ne menja decenijama. Voda pod visokim pritiskom prolazi kroz fino samlevenu kafu, izvlačeći iz nje suštinu, čiji produkt su bogate arome, gusta kremasta pena i neponovljiv ukus koji osvajaju svet.
Espresso nije samo napitak, to je umetnost u maloj šolji, spoj nauke, hemije i veštine, stvoren da podstakne sva čula.
Čuveni espreso vodi poreklo iz italijanskih kafeterija ranog 20. veka, kada su ljudi tragali za bržim načinom pripreme kafe. U to vreme, kafa se kuvala sporo, uz duge pauze za druženje, ali Industrijska revolucija je zahtevala nešto efikasnije. Tako je rođena ideja o espressu kao kafi koja se priprema “izrazito brzo”, kako joj i sam naziv kaže. Danas, espresso nije samo simbol Italije, već i globalni fenomen, osnova za omiljene napitke poput kapućina.
Iako je mala količina u pitanju, svaka kap espressa nosi hemijsku kompleksnost koja fascinira naučnike i ljubitelje kafe. Od temperature i pritiska do kvaliteta zrna i stepena mlevenja, sve utiče na finalni rezultat. No, iza savršenog gutljaja kriju se i priče iz prošlosti, interesantni mitovi i naučne činjenice koje ovu crnu tečnost čine još uzbudljivijom.
TOP zanimljivost o espreso kafi
Espresso ima više kofeina po mililitru nego obična kafa. Jedan espreso (30 ml) sadrži oko 63 mg kofeina, dok obična šolja filter kafe (240 ml) ima oko 95 mg, ali znatno slabije raspoređenog.
Pravi Italijan nikada ne dodaje šećer u espresso i nikada ga ne pije polako. Pravilo tri gutljaja – prvi da pripremi nepce, drugi da oseti pun ukus, treći da zaokruži doživljaj – postalo je zlatni standard među ljubiteljima ove kafe.
Zlatno-smeđa pena na vrhu espressa, poznata kao “krema”, znak je vrhunskog kvaliteta. Nastaje pod pritiskom kada voda izvlači prirodna ulja i gasove iz zrna. Krema ne sme biti ni predebela ni prerazvodnjena. A ako brzo nestane, nešto nije u redu sa mlevenjem ili svežinom kafe.
Italijanski astronauti nisu mogli zamisliti boravak u svemiru bez espressa, pa su 2015. godine poslali prvi espresso aparat, “ISSpresso”, na Međunarodnu svemirsku stanicu. Ovaj aparat je posebno dizajniran da funkcioniše u uslovima mikrogravitacije.
Da bi se napravio pravi espresso, voda mora proći kroz kafu pod pritiskom od 9 bara, što je oko devet puta veći pritisak od onog koji osećamo na nivou mora. Upravo toliki pritisak je ključan za izvlačenje punog ukusa i stvaranje guste kreme.
Godine 2019. Italija je podnela zahtev UNESCO-u da espreso uvrsti na Listu nematerijalne kulturne baštine.
Kafa Kopi Luwak je jedan od najskupljih i najkontroverznijih espresa na svetu. Ova kafa dolazi od zrna koje su prethodno probavile azijske cibetke, mali sisari koji jedu plod kafe, a njihova probava menja hemijski sastav zrna. Cena ovog napitka može dostići i do 600 dolara po kilogramu.
Italijani veruju da su četiri faktora ključna za dobar espresso: Miscela (mešavina kafe), Macinazione (mlevenje), Macchina (aparat) i Mano (ruka bariste). Ako samo jedan od ovih elemenata nije savršen, ceo napitak gubi na kvalitetu.
Istraživanja su pokazala da konzumacija espressa pre fizičke aktivnosti može poboljšati performanse, povećati nivo energije i smanjiti osećaj umora. Kofein ubrzava metabolizam i oslobađa masne kiseline koje telo koristi kao izvor energije.
Kapućino, latte, mokachino, flat white – svi ovi napici nastaju od espressa kao baze. Razlika je u dodatku mleka, pene ili čokolade, ali bez espressa, nijedan od ovih napitaka ne bi imao svoju prepoznatljivu snagu i aromu.
U svetu gde se kafa često pije u hodu, espresso ostaje simbol uživanja u trenutku. Njegova tajna leži u savršenom spoju tradicije, hemije i kulture, čineći ga ne samo napitkom, već i iskustvom.
