Svakog meseca, milioni žena širom sveta suočavaju se sa istim pitanjem: zašto menstruacija boli? Bol u donjem delu stomaku, poznat kao dismenoreja, može biti blag i jedva primetan, ali i dovoljno jak da ometa svakodnevni život.
Menstruacija nije samo mesečni biološki proces, već i složena igra hormona, biohemijskih reakcija i telesnih odgovora na promene unutar materice. Iako se često posmatra kao neprijatna nuspojava reproduktivnog ciklusa, zapravo je rezultat finog balansa koji telo održava kako bi funkcionisalo optimalno. No, kada se taj balans poremeti ili kada telo preterano reaguje, dolazi do bola koji može varirati od blage nelagodnosti do iscrpljujućih grčeva.
Zašto menstruacija boli?
Da bismo razumeli zašto menstruacija boli, moramo da zavirimo u unutrašnji svet materice. Tokom meseca, njen zid se priprema za mogućnost trudnoće – gradi se bogata mreža krvnih sudova i tkiva spremnih da podrže život. Ali kada do oplodnje ne dođe, telo donosi odluku: vreme je za resetovanje.
Ovaj proces nije pasivan. Naprotiv, materica se aktivira kao mali, ali moćni organ koji mora da odbaci unutrašnji sloj, endometrijum. To radi uz pomoć hemijskih signala, odnosno prostaglandina, supstanci koje izazivaju kontrakcije materice. Ove kontrakcije su neophodne kako bi se tkivo i krv izbacili iz tela, ali su istovremeno glavni “krivci” za bol.
Prostaglandini
Prostaglandini su moćni spojevi sa dvostrukim efektom i što ih više ima, to su kontrakcije jače, ali i bol intenzivniji. U nekim slučajevima, grčevi su toliko jaki da podsećaju na blage trudove. Ove supstance takođe mogu uticati na rad creva, što objašnjava zašto se tokom menstruacije javljaju problemi sa varenjem, nadutost i čak dijareja.
Još jedan faktor je smanjen protok kiseonika u materičnom tkivu dok se kontrahuje. Kada mišić bilo gde u telu ostane bez dovoljno kiseonika, javlja se bol, pa se isti fenomen događa i u stomaku tokom menstruacije.
Zašto nekoga boli više, a nekoga manje?
Možda ste primetili da neke žene gotovo ne osećaju bol, dok se druge svake četiri nedelje bore sa jakim grčevima. Razlog za ovu razliku leži u genetici, hormonskom balansu i životnim navikama. Na primer, kod osoba sa visokim nivoom prostaglandina, bol može biti znatno jači. Takođe, stanja poput endometrioze i policističnih jajnika mogu doprineti težim simptomima.
Zanimljivo je da vežbanje, ishrana i nivo stresa takođe mogu igrati ulogu. Fizička aktivnost pomaže telu da prirodno smanji nivo prostaglandina, dok ishrana bogata omega-3 masnim kiselinama može delovati kao prirodni antiinflamatorni agens.
