Još od prvih decenija prošloga veka Osmi mart se širom sveta obeležava kao Međunarodni dan žena. Prvi put je Dan žena obeležen u Sjedinjenim Američkim Državama 1909. godine i to 28. februara.

Ipak, upravo se za 8. mart vezuju istorijski mnogi značajni događaji, koji se tiču prava žena.

Protesti žena širom sveta

Sada već davne 1857. godine osmog dana meseca marta u Njujorku su organizovane masovne demonstracije žena. U njima su učešće uzele pripadnice nežnijeg pola, koje su bile zaposlene najpre u tekstilnoj industriji.

Njihovi zahtevi su bili jasni: želele su bolje uslove rada i više plate.

Iako su demonstracije bile ugušene od strane policije, upravo su učesnice tih demonstracija tek koji mesec docnije osnovale i svoju organizaciju, u vidu sindikata, koji je trebalo da zastupa i brani njihovo pravo na adekvatne radne uslove, najpre, a zatim i na odgovarajuću zaradu.

I to je bio tek početak…

Sledeći zapaženi protest žene su organizovale takođe u Njujorku. Njih oko 15.000 je učestvovalo u protestnom mrašu njujorškim ulicama. Sada su imale i drugačije zahteve i to:

• demokratsko pravo glasa
• kraće radno vreme (tada se radilo u proseku 10 sati)
• bolja primanja

U to vreme su bile posebno aktuelne žene, koje su tražile pravo glasa isto kao i muškarci, a koje su bile poznate kao sufražetkinje.

Polako dolazi do promene

Prva Međunarodna konferencija žena održana je 1910. godine. Organizacija koja je okupljala demokratske, socijaldemokratske i laburističke partije širom sveta, poznata kao Socijalistička internacionala, organizovala je tu konferenciju u Kopenhagenu. Ideja za to je potekla od levičarke iz Nemačke po imenu Luiz Cic, a organizacijom konferencije rukovodila je takođe Nemica, Klara Cetkin, poznata levičarka i feministkinja.

Upravo na toj konferenciji doneta je i odluka da bude ustanovljen Međunarodni dan žena.

Osnovni cilj tog praznika bio je unapređenje statusa žene u društvu, sa posebnim akcentom na demokratskom pravu glasa žene, koje bi trebalo da bude izjednačeno sa pravom glasa koje su imali muškarci u tadašnjem društvu.

Već naredne godine je Međunarodni dan žena ili samo Dan žena, kako ga danas mnogi nazivaju, obeležen i u drugim zemljama. Toga dana su i mnoge pripadnice nežnijeg pola učestvovale u organizovanim demonstracijama. Ne samo da su izražavale nezadovoljstvo činjenicom da nemaju isto pravo glasa kao muškarci, već su protestvovale i protiv polne diskriminacije, koja je bila i te kako prisutna prilikom zapošljavanja, recimo.

Možda vas zanima i kako se piše Osmi mart?

Zanimljivosti o Osmom martu

• Prvi put u Srbiji je Međunarodni dan žena zvanično obeležen 1914. godine.
• Vladimir Iljič Uljanov Lenjin prihvata predlog Aleksandre Kolontaj, feministkinje, i po završetku Oktobarske revolucije Osmi mart zvanično postaje državni prazniku u zemlji.
• Umesto Dana žena, uglavnom u zapadnom svetu se u novije vreme obeležava Majčin dan (svake druge nedelje tokom maja meseca).
• Ujedinjene nacije su zvanično Dan žena počele da obeležavaju 1975. godine.
• Organizacija Ujedinjenih nacija je period od 1976. do 1986. godine proglasila Decenijom Ujedinjenih nacija za žene.
• Upravo je 1975. godina bila je i Međunarodna godina žene.
• Poslednja evropska zemlja, koja je zvanično prihvatila da i žene treba da imaju pravo glasa bila je Švajcarska, koja je to učinila 1972. godine.
• Prvi put je parola ovog praznika usvojena od strane Ujedinjenih nacija 1996. godine i glasila je: Slavimo prošlost, planiramo budućnost!
• U pojedinim zemljama se praznik posvećen ženama obeležava drugog datuma. Primera radi, u Južnoafričkoj republici je to 9. avgust, a u spomen na dan kada su 1956. godine žene organizovale demonstracije protiv vladajućeg režima, dok je u spomen na dan 7. marta 1971. godine, kada je stradala Žozine Mišel, heroina Mozambika, Dan žena u toj zemlji pomeren za dan ranije u odnosu na Međunarodni dan žena.
• Boje koje simbolizuju Dan žena su bela, zelena i ljubičasta. Usvojila ih je Ženska socijalna i politička unija Velike Britanije, u toku kampanje za ovaj praznik. Objašnjenje je da bela simbolizuje nevinost i čistotu, zelena nadu, a ljubičasta pravdu, odnosno dostojanstvo jedne žene.
• Za razliku od Međunarodnog dana žena, Dan muškaraca koji se obeležava 19. novembra nije zvanično priznat od strane Ujedinjenih nacija.
• Žene koje žive u Kini i na Nepalu su jedine koje na ovaj praznik ne rade.
• U prvim decenijama prošloga veka je cvet mimoze odabran za zvanični cvet Dana žena.