Širom sveta se danas koristi kornfleks kao zdrava opcija za doručak. Sve češće se mogu pročitati i recepti, u koje je uključen kornfleks za pohovanje, jer daje hrskavost. Obično se priprema pileće belo meso tako pohovano, a nije retkost ni da se kornfleks koristi za pohovanje tikvica, recimo.
Iako je danas postao sastavni deo ishrne mnogih ljudi širom sveta, posebno je zanimljivo znati zašto je izmišljen kornfleks. Priča koja stoji iza toga zapravo je vrlo plemenita.
Akteri te priče su braća Kelog, Džon i Vilijam.
Zašto je nastao kornfleks?
Pred sam kraj 19. veka u Mičigenu, jednoj od američkih država, Džon Kelog se nalazio na čelu sanatorijuma, koji je nosi naziv „Betl Krik“. Budući da se trudio da svojim pacijentima pruži maksimalno kvalitetnu negu, to se on obratio za pomoć svom bratu, Vilijamu, koji je takođe u tom sanatorijumu bio angažovan.
Zapravo je Džon imao ideju da svojim pacijentima ponudi neko jelo za doručak, koje će im pomoći da bolje vare hranu. Eto i odgovora na pitanje zašto je izmišljen kornfleks, koliko god možda delovalo neobično.
Nedugo nakon što su pacijenti počeli da dobijaju za doručak pahuljice, koje su u to doba bile pripremane od pšenice, bilo je jasno da im prijaju i da im se dopadaju.
Sukob braće i nastanak kornfleksa
Samo dve godine docnije je dobijen i zvaničan patent za proizvodnju kornfleksa, a osnovana je i kompanija, koja je vremenom postala svetski lider u proizvodnji.
Međutim, nije baš sve išlo glatko, jer je prethodno došlo i do sukoba između braće Kelog. Naime, Vilijam je bio svestan da kornfleks i te kako može da postane popularan, ali je to iziskivalo dodavanje šećera. Budući da je Džonu Kelogu na umu bilo najpre zdravlje pacijenata, to se on suprotstavio bratovljevom predlogu.
Sve to dovelo je i do toga da Vilijam osnuje vlastitu kompaniju i da se okrene masovnoj proizvodnji.
Kako je nastao kornfleks?
Da bi pomogao pacijentima u sanatorijumu, u kome je bio zaposlen kao nadzornik, Džon Kelog je iskoristio recept koji su razvili adventisiti, budući da je i sam to bio. Naime, oni su su pokušavali da uz korišćenje različitih žitarica pripreme zdrav i dijetalni obrok, koji će pomoći varenju.
Osim pšenice i kukuruza, korišćen je i pirinač, ali i ječam i zob.
Upravo na tom receptu je i zasnovan kornfleks. Ali kao i mnogo toga još, tako je i kornfleks nastao zapravo pukim slučajem.
Budući da su braća Kelog pšenicu ostavili da se natapa, a potom i kuva duže nego što je potrebno, želeli su da tu smesu ubace u valjak, koji su prethodno samostalno izradili i od toga naprave testo za zdravi obrok. Međutim, tog 8. avgusta 1894. godine oni su otkrili ono na čemu će i biti baziran kornfleks kakvog ga danas poznajemo. Naime, umesto smese, dobili su nešto nalik na pahuljice. Budući da im se to učinilo primamljivim, jednostavno su dali pacijentima da isprobaju i bili oduševljeni efektom.
Prvobitne pahuljice bile su pripremane od pšenice i nosile su naziv granoza.
Kako je vreme odmicalo, tako su braća Kelog pokušala da naprave proizvod od drugih žitarica, poput recimo kukuruza. Ali je Vilijam Kelog, koji je bio zadužen za proizvodnju u novoformiranoj kompaniji, odlučio da uvede jednu novinu, ne bi li tako plasirao proizvod naglobalnom nivou.
Kako se ideja o dodavanju šećera u kornfleks nije dopala njegovom bratu, to dovodi do sukoba između njih. Da bi nastao kornfleks kakvim ga danas poznajemo, bilo je potrebno mnogo vremena i truda, ali i dodavanja drugih sastojaka.
No, bilo kako bilo, Džon Kelog je na dan 14. aprila 1896. godine na svoje ime dobio patent za Žitarice u pahuljicama i proces pripreme istih. Sve ostalo je istorija…
