Značajan deo površine Zemlje čine mora i okeani, a za razliku od ostalih voda na zemlji, njih karakteriše visoka koncentracija soli. Tačnije, voda koju danas nazivamo morskom ili okeanskom, čini približno 71% Zemljine površine.
Da bismo pružili adekvatan odgovor na pitanje zašto je more slano, neophodno je da bolje razumemo kakvu ulogu su imale reke u geološkoj prošlosti planete Zemlje, ali i kako dolazi do akumulacije soli i generalno, biti bliže upoznati sa geolloškom prošlošću naše planete.
Salinitet mora i okeana
Salinitet mora odražava duboku i složenu istoriju Zemlje. Od prvih vulkanskih erupcija i erozije kopna do neprekidnog doprinosa reka i aktivnosti na morskom dnu, svaki aspekt Zemljine geologije, hidrologije i atmosfere doprineo je stvaranju slanih voda koje danas prepoznajemo kao mora i okeane. Zemlja je jedinstvena po mnogim osnovama, a jedna od najizraženijih karakteristika koje je razdvajaju od ostalih poznatih planeta je prisustvo obilnih količina tečne vode.
Okeani i mora prekrivaju više od 70% površine naše planete i sadrže oko 1,35 milijardi kubnih kilometara vode. Kada se uzme u obzir ovako velika količina vode, može se reći da živimo na „plavoj planeti“. Međutim, za razliku od vode koju nalazimo u jezerima i rekama, većina vode u okeanima i morima je slana.
Kako je došlo do toga? Kako su se formirali ovi ogromni rezervoari slane vode, dok su druge vode, poput jezera i reka, ostala uglavnom slatke?
Sva ta pitanja su bila predmet proučavanja i spekulacija tokom vekova, kako od strane drevnih civilizacija koje su zavisile od morskih ruta i resursa, tako i od strane modernih naučnika koji koriste napredne tehnike i tehnologije za proučavanje Zemljinih okeana. Slanost okeana nije samo geološka ili hemijska zagonetka; ona ima duboke implikacije na klimu, vremenske obrasce i život u okeanima, ali i na Zemlji.
Soli koje su rastvorene u okeanima utiču na sve, od gustine i temperature morske vode do oblika i veličine morskih struja. Kroz razumevanje mehanizama koji čine more slanim, možemo bolje razumeti složene interakcije koje su oblikovale našu planetu.
Salinitet morske vode rezultat je kompleksne igre prirodnih procesa koji traju milionima godina. Od prvih vulkanskih erupcija, preko erozije i rada reka, do stalnog isparavanja i aktivnosti dubokih okeanskih izvora, svaki korak je doprineo karakterističnom slanom ukusu koji osećamo kada se okupamo u moru.
Kako je sve počelo?
U ranim periodima Zemljine evolucije, vulkanska aktivnost bila je sveprisutna. Upravo su ti vulkani izbacivali gasove, uključujući i hloridne gasove. Kombinacija ovih gasova sa natrijumom iz rastopljenih stena stvorila je natrijum hlorid, ono što mi danas znamo kao kuhinjsku so.
S obzirom na to da je kišnica blago kisela, a zbog ugljen dioksida u atmosferi, ona postepeno razlaže stene kroz proces zvani hemijska erozija. Ovim procesom oslobađaju se minerali, uključujući i natrijum, koji se potom transportuju do okeana putem reka.
Sve reke na Zemlji teku prema morima i okeanima, pri čemu prenose rastvorene minerale i soli koje su sakupile sa kopna. Svake godine reke prenesu stotine milijardi tona rastvorenih soli u okeane. I dok reke konstantno dopremaju soli u okeane, sama voda iz okeana isparava, ostavljajući soli iza sebe. Ovaj proces postepenog isparavanja vode, ali ne i soli, dodatno koncentriše so u okeanima.
Sunce igra ključnu ulogu u tom ciklusu, pomažući vodi da isparava iz okena, što kasnije ima uticaja i na formiranje oblaka. Dok voda isparava, soli ostaju, doprinoseći povećanju saliniteta okeanske vode.
Duž morskog dna, naročito na mestima gde tektonske ploče deluju, nalaze se hidrotermalne pukotine. Kroz ove pukotine izbija super zagrijana voda bogata mineralima. A ti dubinski izvori donose minerale koji nisu uobičajeni na površini Zemlje, čime doprinose složenom hemijskom sastavu okeana.