Da bi se bolje razumelo zašto je baš prvi april Dan šale u gotovo celom svetu, moramo se vratiti koji vek unazad. Tačnije na period kada je Nova godina bila obeležavana 25. marta. Običaj je bio da se čitave sedmice nakon toga obeležava Nova godina, pa je poslednji dan te proslave bivao upravo prvi dan meseca aprila.
Zbilo se tokom 16. veka da je doneta odluka da se Nova godina više ne obeležava tog datuma, nego prvog januara, kao i danas.
Dovitljivi ljudi toga doba jednostavno su počeli da se šale na račun svih onih, koji nisu imali želju da prihvate novotariju, već su Novu godinu i dalje slavili 25. marta i uživali u čarima tog praznika čitavu sedmicu nakon tog datuma.
Dan šale 1. april
Sve to je ipak tek jedna verzija priče o tome zašto je 1. april Dan šale.
Postoji još jedna verzija koja je malo mlađa, budući da se vezuje za 18. vek.
U to doba je jedan britanski časopis objavio, za to vreme prilično konrtoverzni članak o biblijskoj ličnosti. Glavni akter tog članka bio je Noje, a u tekstu je bilo polemike oko toga kada je on prema Bibliji pustio golubicu, kako bi proverio da li se voda, nakon Velikog potopa povukla.
Prema tvrdnjama autora tog članka, zbilo se to upravo na dan prvog aprila.
A budući da je puštanje golubice tog dana bilo previše rani pokušaj, to su ljudi počeli da zbijaju šale.
Takođe je poznato i da je još pred sam kraj 14. veka, Džefri Čoser, značajan engleski autor koji je stvarao u periodu srednjeg veka, objavio delo pod nazivom Kanterberijske priče. Upravo u tom delu je prvi put zabeležena neka šala, koja se vezuje za prvi april.
No, bilo kako bilo, iako je prvi april Međunarodni dan šale, nema sumnje da se vrlo malo preciznih informacija o istoriji tog dana zna. Zapravo, gotovo svaka zemlja ima neke svoje teorije o tome zašto je 1. april Dan šale.
Međunarodni dan šale
Mada, ono što se zna i što privlači pažnju mnogih, jesu neke zanimljive dosetke, koje su postale, slobodno se može reći, globalni fenomen.
Jedna od, sasvim sigurno najpoznatijih i najinteresantnijih vezuje se za dramu nazvanu Rat svetova, koju je na jednom američkom radiju 1938. godine vodio Orson Vels.
Koliko je bio uverljiv ovaj proslavljeni glumac jasno govori podatak da su ljudi počeli da beže, jer su poverovali da je zaista u toku napad vanzemaljaca. Iako je su vrlo brzo bila objavljena obaveštenja o tome da je bila to prvoaprilska šala, ljudi su se jedva umirili i zaista poverovali u to.
Upravo to je i jasan pokazatelj kako jedna prvoaprilska šala ne treba da izgleda.