Praznik koji Srpska pravoslavna crkva obeležava 40 dana nakon najradosniji hrišćanskog praznika Vaskrsa posvećen je vaznesenju Hristovom. Spasovdan je i slava grada Beograda.
U 40-ti dan nakon vaskrsenja se prema hrišćanskom učenju Isus Hristos javio ponovo i to svojim učenicima.
Tom prilikom ih je pozvao da krenu po svetu da propovedaju jevanđelje i rekao ko poveruje i krsti se, biće spašen, ako ne poveruje biće osuđen. Isto tako im je dao obećanje da će uz njih biti duh utešitelju, ali je takođe izneo i zapovest da ne bi trebalo da izađu iz Jerusalima Sveti duh sveti ne siđe na zemlju. Razlog zbog koga praznik Vaznesenja Hristovog nosi i naziv Spasovdan je vrlo simboličan, jer bi ljudi koji prihvate Hristovo učenje i veru na taj način bili i spašeni.
Pošto je sve to izrekao svojim učenicima, gospod nas Isus Hristos je podigao ruke na nebo i uzneo se, pa otuda i potiče primarni naziv ovog praznika.
Narodna verovanja za Spasovdan
Mnogi običaji i verovanja koji se vezuju za Spasovdan potiču zapravo iz slovenskih, odnosno pred hrišćanskih vremena. Slovenski bog Perun je upravo u to vreme munjama i gromovima pokušavao da uništi brojne useve, ali božanstvo znano kao spas jer te useve i spašavala.
Jedan od običaja, koji je bio i vrlo zanimljiv jeste da deca ne bi trebalo na Spasovdan da se kupaju, žene se ne bi tog dana umivale, a muškarci brijali. Ne bi valjalo ni da se spava u toku tog dana, jer je postojalo verovanje da će ljudi cele godine biti pospani.
Spasovdan – slava Grada Beograda
Na dan ovog praznika 1403. godine je srpski despot Stefan Lazarević Beograd proglasio prestonicom despotovine, a Spasovdan za krsnu slavu grada Beograda.
Sve do dolaska komunističkih vlasti je bila organizovana litija, kako bi krsna slava Grada Beograda bila obeležena. Zvanično je 1947. godine bila organizovana i poslednja litija, uzevši u obzir da su komunističke vlasti zabranile da se slavi Spasovdan u Beogradu.
Upravo te godine kada je litija zabranjena je došlo i do incidenta, o čemu svedoče letopis Vaznesenjske crkve u Beogradu. Nažalost, pripadnici komunističke partije su dozvolili sebi da tada čak kamenuju litiju.
Tek nekoliko decenija kasnije, tačnije 1993. godine je posle čitavih 46 godina opet prošla litija kroz Beograd.
Krsna slava Grada Beograda Spasovdan podrazumeva litiju, koje ide uobičajenom trasom beogradskim ulicama. Njena poslednja tačka jeste Vaznesenjska crkva, koje je prvobitno funkcionisala kao vojna crkva u drugoj polovini 19. veka.