Praznik posvećen Svetom proroku Iliji, u narodu poznat i kao Ilindan, slavi se 2. avgusta po Gregorijanskom kalendaru, odnosno 20. jula po Julijanskom kalendaru. Sveti prorok Ilija, poznat i kao Ilija Gromovnik, jedan je od najpoštovanijih svetaca u pravoslavnoj crkvi i srpskoj tradiciji.
Prema narodnom verovanju na Balkanu, Sveti Ilija upravlja gromom i kišom, te se smatra zaštitnikom žetve i plodnosti. Mnoga su verovanja vezana za ovaj praznik, kao što je da na Ilindan ne valja raditi ništa u polju, da bi se izbegla suša i loša godina. Takođe, veruje se da se na taj dan ne sme spavati tokom dana, kako se ne bi navukao gnev Svetog Ilije.
Na ovaj praznik se tradicionalno priređuju hodočašća do crkava i manastira posvećenih Svetom Iliji, a proslava je često praćena narodnim saborima i vašarima.
U nekim delovima Balkana postoji običaj pravljenja Ilijske vatre. Veruje se da će Ilija, ako vidi da ljudi čuvaju veru i slave njegov dan, poslati obilje kiše koje će doneti plodnu godinu. Svi ovi običaji i verovanja se mogu razlikovati od mesta do mesta i od zemlje do zemlje, ali su uglavnom povezani sa poštovanjem prema Svetom Iliji i molitvama za plodnu godinu.
Život Svetog Ilije
Poznat i kao prorok Ilija ili Ilija Tisbit, ovaj Svetac centralna je figura u Bibliji, a njegovo delovanje opisano je u Prvoj i Drugoj knjizi o Kraljevima u Starom Zavetu.
Ilija je bio prorok iz Tisbea u Gileadu, koji je delovao u severnom kraljevstvu Izraela tokom vladavine kralja Ahava i kraljice Jezavelje, poznatih po svojoj podršci paganskim kultovima, naročito kultu Baala.
Po legendi, Ilija je prokleo Izrael sušom kao kaznom za obožavanje Baala. Suša je potrajala tri godine, a završila se kada je Ilija pobedio proroke Baala na planini Karmel, pokazavši tako svu moć pravog Boga. Proroci Baala nisu uspeli da nateraju svog boga da zapali vatru na njihovom žrtveniku, dok je Ilija uspeo da zapali vatru na svom žrtveniku, čak i kada ga je prethodno natopio vodom.
Kada su ljudi videli ovaj čin, okrenuli su se od Baala i priznali Boga.
Međutim, kada je Jezavelja saznala za smrt svojih proroka, zapretila je da će ubiti Iliju, zbog čega je on pobegao u pustinju. Tamo mu se, prema Bibliji, Bog obratio i obećao mu da će poslati kišu, što se i dogodilo. Ilija se potom vratio u Izrael.
Ovaj Svetac poznat je i po svom čudesnom uspenju u nebo. Prema Bibliji, Ilija nije umro, već je uznesen u nebo u ognjenoj kočiji. Ilija je cenjen kao veliki prorok i čovek od velike vere.
U hrišćanskoj tradiciji, posebno se poštuje njegova snaga i odlučnost u borbi protiv idolopoklonstva.
Narodni običaji i verovanja u Srbiji za Svetog Iliju
Budući da se veruje da upravlja munjama i gromovima, Sveti Ilija se često naziva i Gromovnik. Jedan je od najpoštovanijih svetaca u Srbiji i mnogi narodni običaji i verovanja su vezani za Ilindan, praznik njemu posvećen.
Na Ilindan, prema narodnom verovanju, ne bi trebalo raditi teške poslove, naročito one vezane za zemlju, kao što su oranje ili žetva, da se ne bi izazvao gnev Svetog Ilije i prouzrokovalo loše vreme ili suša.
Sveti Ilija se smatra zaštitnikom useva i plodnosti, i mnogi ljudi se na ovaj dan mole za dobro vreme i plodnu godinu.
U nekim delovima Srbije postoji običaj paljenja Ilijske vatre, velike vatre koja se pali na dan Svetog Ilije u znak poštovanja prema ovom Svetitelju. Veruje se da će Sveti Ilija, ako vidi vatru, poslati obilje kiše koja će doneti plodnu godinu.
Takođe postoji verovanje da se na dan Svetog Ilije ne treba odmarati tokom dana, kako se ne bi navukao njegov gnev.
Mnoge pravoslavne crkve i manastiri u Srbiji posvećeni su Svetom Iliji.