Plavi Mesec je veoma retka pojava koja se viđa u proseku svake dve i po godine. Mnoge su legende i verovanja vezana za njega. Međutim, ovaj pojam u izvornoj astronomiji predstavlja nešto sasvim drugo.
Plavi mesec u astronomiji i njegovi koreni
Plavi Mesec je treći pun mesec u jednom godišnjem dobu u kome se pun mesec pojavljuje četiri puta.
Danas Plavi Mesec poistovećujemo sa astronomskom pojavom „duplog“ punog meseca. Naime, kada imamo dva puna meseca u toku jednog kalendarskog, onda se taj drugi zove Plavi Mesec.
Sada se verovatno pitate, kako je došlo do zabune? Glavni krivac je časopis Sky & Telescope. Objavili su članak, 1946. godine, Jednom, u vreme Plavog Meseca i u njemu su pogrešno koristili pomenuti pojam. Iako je kasnije navedeni časopis priznao svoju grešku, ljudi su nastavili da pojam vezuju za „dupli“ puni mesec.
Svi znamo da pun mesec predstavlja mesečevu menu kada je Mesec na suprotnoj strani Zemlje od Sunca. Prosečni vremenski interval između dva puna meseca je oko 29.53 dana. Ne možemo sa preciznošću reći taj broj, jer mesečeva orbita oko Zemlje nije cirkularna, baš kao ni Zemlje oko Sunca. Prema tome, možete samo pretpostaviti kolika je verovatnoća da se vide dva puna meseca u toku jednog kalendarskog.
Računica kaže da svaki vek ima oko 41 mesec koji sadrži dva puna meseca.
Koliko često viđamo Plavi Mesec?
Već znate da kalendarski meseci imaju 30 ili 31 dan, sem februara koji i u prestupnoj godini ima najviše 29 dana. Rekli smo da se pun mesec pojavljuje na svakih 29.5 dana, pa prema tome februar nikada ne može da ima čuveni Plavi Mesec.
U svakih 10.000 godina kalendarski meseci od 30 dana obično imaju 145 do 165 puta po dva puna meseca, dok je situacija sa mesecima od 31 dan totalno drugačija.
Naime, u istom vremenskom razdoblju, Plavi Mesec će se kod njih videti od 475 do 520 puta. Dakle, jasno je da najčešće Plavi Mesec možemo videti za vreme kalendarskih meseci koji sadrže 31 dan.
Dupli plavi mesec
Kada govorimo o duplom Plavom Mesecu onda mislimo na ovakve dve astronomske pojave u toku jedne godine. Treba da napomenemo da je ovo veoma retko i da se javlja u proseku na svakih 19 do 57 godina.
U periodu između 1800. i 2100. godine ova pojava se desila ili će se tek deseti u sledećim godinama:
- 1809. (Januar – Mart)
- 1847. (Januar – Mart)
- 1866. (Januar – Mart)
- 1885. (Januar – Mart)
- 1915. (Januar – Mart)
- 1961. (Januar – April)
- 1999. (Januar – Mart)
- 2018. (Januar – Mart)
- 2037. (Januar – Mart)
- 2094. (Januar – April)
Da li je zaista moguće videti pun Plavi Mesec?
Da, jeste. Naravno, sam Mesec nikada neće biti plave boje, ali zahvaljujući prirodnom fenomenu, mi ćemo ga tako videti.
Vulkanski pepeo je glavni „krivac“ što čovek zaista može da vidi Mesec plave boje. Nekoliko erupcija vulkana je dokazalo da je ovo moguće kada se pepeo prostre po vazduhu ili stručnije rečeno kada se pojavi prašina u atmosferi. Na ovaj način Plavi Mesec može da postoji čak godinama nakon jedne erupcije. Interesantno je da ga onda možemo videti ne samo po noći, već i po danu. Pepeo čak može da „oboji“ i sunce u lila boju ili boju lavande.
Sujeverja vezana za ovaj redak astronomski spektakl
Ova retka astronomska pojava vekovima je bila osnova mnogim mitovima, legendama i sujeverjima širom sveta.
U nekim kulturama je zabranjeno da trudnice gledaju u Plavi Mesec. Razlog leži u tome što se veruje da će gledanjem u takav Mesec, one roditi dete koje je mentalno bolesno.
Nasuprot tome, neki veruju da je tokom ove retke pojave dobro brati cveće i bobičasto voće, jer će doneti lepotu i ljubav u izobilju. Dobro je tokom Plavog Meseca i baciti novčić za sreću, a postoji engleska legenda koja kaže da će žena biti plodnija ako gleda u plav Mesec.
Velšani veruju da ako neki član porodice umre tokom Plavog Meseca, onda će uslediti još tri smrti bliskih rođaka. Romsko verovanje kaže da ako spavate obasjani svetlošću punog meseca, a posebno Plavog, onda ćete poludeti.
Po verovanjima mnogih naroda, ako se neko razboli tokom Plavog Meseca, on će i umreti u narednih osam dana. Tridesetodnevna nesreća će pratiti onoga koji gleda u ovakav mesec kroz staklo ili naočare.
Da li zaista možemo da poludimo od Plavog Meseca?
U svesti čoveka je da se tokom punog meseca, a posebno tokom Plavog, dešavaju čudne pojave. Postoji na hiljade mitova i legendi koje su povezane sa ovom astronomskom pojavom. Pored Meseca, glavni učesnici tih priča su drakule, vampiri, vukodlaci i mnoga druga stvorenja koje je stvorila ljudska mašta. Upravo zbog toga, ljudi širom sveta veruju da ova astronomska pojava utiče i na njihovo zdravlje.
Statistika nije na strani lošeg verovanja o punom mesecu. Raznim istraživanjima je utvrđeno da bolnice i hitna pomoć nisu ništa puniji tokom „okruglog“ Meseca, nego što su drugih dana i noći.
Međutim, kada je reč o životinjama, onda je to sasvim druga priča.
Američka veterinarska asocijacija je izvršila istraživanje 2007. godine i utvrdila da mnogo više kuca i maca završe u ambulanti Državnog univerziteta u Koloradu tokom punog meseca, nego drugim danima. Ako govorimo preciznije, onda ćemo reći da mačke imaju 23 % više šanse da tokom punog meseca završe kod veterinara, nego što to imaju tokom drugih mesečevih faza. Dok kučići imaju čak 28 % više šanse da se tada razbole. Na žalost, studije nisu mogle da odgovore na pitanje zašto je to tako.
I za kraj, mora se izdvojiti činjenica da je američki astronaut Nil Armstrong, koji je prvi kročio na Mesec, umro u kalendarskom mesecu u kojem se pojavio Plavi Mesec. Da li je to slučajnost ili je Mesec sve vreme „posmatrao“ svog prvog gosta, ne znamo. Koliko god nauka pokušavala da nam objasni da je Plavi Mesec samo astronomska pojava i ništa više, ljudi će i dalje verovati u njegove natprirodne moći.