Voće koje je vekovima unazad bilo cenjeno ne samo zbog svojih kulinarskih vrednosti već i zbog mnogobrojnih terapeutskih vrlina, grožđe je bilo znano i kao voće bogova u drevnim mitologijama. Bilo je i u centru pažnje mnogih kultura ne samo zbog specifičnog ukusa, već i zbog nutritijenata koje sadrži, a koji blagotvorno utiču na zdravlje.

Bilo da je u pitanju Antička Grčka, gde je bilo simbol plodnosti i obilja ili drevni Egipat, gde su freske prikazivale berbu grožđa, ova voćka je odigrala ključnu ulogu u istoriji čovečanstva. Danas, u eri moderne medicine i nutricionizma, naučnici sve više istražuju nutritivne prednosti grožđa, potvrđujući ono što su drevne civilizacije instinktivno znale – grožđe je istinsko blago prirode, bogato esencijalnim nutrijentima koji mogu poboljšati naše zdravlje na brojne načine.

Nutritivna vrednost grožđa

Iako izuzetno bogato nutrijentima, grožđe je niskokalorično, što ga čini idealnim za svakodnevnu ishranu. Bogat je izvor brojnih vitamina, među kojima se posebno ističe vitamin C, koji poboljšava imuni sistem, pomaže u apsorpciji gvožđa i u održavanju zdravlja kože.

U grožđu ima i vitamina K, koji je osim za zgrušavanje krvi dobrar i za zdravlje kostiju, kao i vitamina B6 (piridoksin), koji pomaže u pretvaranju hrane u energiju i može doprineti zdravoj funkciji nervnog sistema.

Grožđe sadrži i razne minerale, uključujući:

• kalijum
• bakar
• magnezijum

Pored toga što kalijum reguliše krvni pritisak, on blagotvorno utiče i na rad srčanog mišića. Bakar je neophodan za formiranje crvenih krvnih zrnaca i održavanje zdravlja kostiju, nerava i imunog sistema, dok magnezijum potpomaže regulaciju mišića i nerava, a može pomoći i u regulaciji krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi.

Ovo voće je takođe bogato i antioksidantima, kojih posebno ima u koži grožđa. Neki od njih su:

• resveratrol (pozitivno utiče na kardio-vaskularni sistem)
• kvercetin (smanjuje upale i reguliše krvni pritisak)
• antocijani (protivupalno dejstvo)

Osim navedeni sastojaka, u grožđu ima i dijetalnih vlakana, koja podržavaju zdravlje probavnog sistema, pomažu u regulaciji šećera u krvi i smanjuju rizik od određenih hroničnih bolesti.

Iako grožđe sadrži prirodne šećere kao što su fruktoza i glukoza, ovi šećeri se lako metabolišu i pružaju brz izvor energije.

Zanimljivosti o grožđu

• Grožđe se uzgaja više od 8.000 godina.
• Najveći proizvođač grožđa na svetu je Kina.
• Postoji više od 8.000 sorti grožđa.
• Više od 71% svetske proizvodnje grožđa koristi se za proizvodnju vina.
• SAD proizvode više od 7,5 miliona tona grožđa svake godine.
• Grožđe bez semenki nije genetski modifikovano, jer postoji prirodno hiljadama godina.
• Grožđe može rasti na vinovoj lozi koja doseže dužinu do 15 metara.
• Najstarija boca vina, stara preko 1.600 godina, pronađena je u Nemačkoj.
• Vinova loza može proizvesti više od 15 kilograma grožđa svake godine.
• Grožđe sadrži supstance koje mogu štititi od određenih vrsta raka.
• U drevnim kulturama, grožđe je često bilo simbol obilja i plodnosti.
• U grčkoj mitologiji, Dionis je bio bog vina i vinove loze, a često je prikazivan sa grožđem.
• Grožđe je sastavljeno od oko 82% vode.
• Jedan hektar vinograda može proizvesti više od 15.000 čaša vina.
• Ekstrakti grožđa koriste se u mnogim kozmetičkim proizvodima zbog njihovih antioksidativnih svojstava.
• Grožđe je jedan od najstarijih plodova poznatih čovečanstvu.
• Najveći zabeleženi grozd težio je oko 8,2 kilograma.