Jedan od značajnijih hrišćanskih praznika, Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja je Praznik koji se obeležava u čast Svetog Jovana Krstitelja, proroka i preteče Hristovog, koji je imao ključnu ulogu u hrišćanskom verovanju kao onaj koji je krstio Isusa Hrista u reci Jordan.
Apostol i jevanđelist Jovan je bio poznat po svojoj asketskoj životnoj filozofiji, pridržavanju strogog posta i neprekidnom pozivu na pokajanje. Bio je i kritičar moralnih i etičkih propusta vladajuće elite svog vremena, što ga je na kraju koštalo života.
Prema Bibliji, Jovan Krstitelj je pogubljen po naređenju Iroda Antipe. Car Irod je uzeo za ženu Irodijadu, koja je prethodno bila u braku sa Irodovim bratom Filipom. Jovan Krstitelj je javno osudio ovaj brak kao nezakonit, što je izazvalo Irodijadinu mržnju.
Na jednoj svečanosti, Irodijadina kćerka Saloma je izvela ples koji je oduševio Iroda, a koji joj je zauzvrat obećao ispuniti bilo koju njenu želju. Pod uticajem svoje majke, Saloma je zatražila glavu Jovana Krstitelja na tanjiru. Iako je bio nevoljan da to učini, Irod je izvršio naredbu kako bi sačuvao svoj ugled.
Jovanova glava je potom doneta Salomi, koja ju je predala svojoj majci.
Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja – datum
Budući nepokretan praznik, Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja obeležava se 11. septembra po julijanskom kalendaru, koji se koristi u Pravoslavnoj crkvi.
Prema gregorijanskom kalendaru, koji je u široj upotrebi, praznik pada na dan 24. septembra.
U pitanju je dan kada se hrišćani širom sveta, a posebno u pravoslavnim zemljama kao što je Srbija, sećaju tragične smrti Svetog Jovana Krstitelja i odaju počast njegovom životu i delu.
Zašto je Sveti Jovan Krstitelj značajan?
Sveti Jovan Krstitelj je cenjen kao uzor pokajanja i pravičnosti, i kao takav zauzima posebno mesto u srpskoj pravoslavnoj tradiciji.
Zpravo se na dan kada se obeležava Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja koristi kao podsećanje na vrline koje je Jovan Krstitelj simbolizovao – iskrenost, pravičnost i nepokolebljivu veru. Osim toga, dan je i strogog posta, i smatra se neprimernim za održavanje svadbi, proslava i drugih veselih događaja.
Običaji i verovanja u Srbiji
Na dan kada se obeležava Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja vernici se pridržavaju strogog posta, uzimajući samo hleb i vodu. Post simbolizuje pokajanje i očišćenje, vrline koje su bile centralne u učenju Svetog Jovana.
Odlazak u crkvu na taj dan je obavezan za mnoge vernike. Tamo se održavaju posebne liturgije i molitve u čast Svetog Jovana Krstitelja.
Pojedini vernici koriste ovaj dan da posete grobove svojih predaka, posebno ako su oni preminuli kao mučenici ili su živeli pravednim životom.
Postoji verovanje da su biljke i trave posebno lekovite na ovaj dan. Ljudi ih beru i prave različite vrste čajeva i eliksira koji se koriste u narodnoj medicini.
S obzirom na to da je Sveti Jovan smatran zaštitnikom pčela i pčelara, posebne molitve i obredi često se održavaju u pčelinjacima na ovaj Praznik.
U mnogim domaćinstvima se izgovaraju molitve za zaštitu doma i porodice. Veruje se da će molitve na ovaj dan imati posebnu snagu i da će Sveti Jovan Krstitelj štititi domaćinstvo od zla.
Po tradiciji, ovaj dan nije za slavlje. Nema svadbi, krštenja ili drugih proslava, kako bi se očuvala ozbiljnost i svetost Praznika.
U nekim delovima Srbije postoji običaj kupanja u rekama ili jezerima pre izlaska sunca, kao simbol čišćenja i novog početka. Međutim, ovaj običaj nije široko rasprostranjen i varira od regiona do regiona.