Možda najdestruktivniji način na koji nam Majka Priroda stavlja do znanja koliko je moćna jeste cunami. Generalno, govorimo o seriji talasa koji mogu dostići visinu i od 30 metara. Obično ih izazivaju zemljotresi ili podmorske vulkanske erupcije, mada cunami može da nastane i usled dejstva čoveka, a prilikom detonacija nuklearnog oružja pod vodom, recimo. Uzročnici cunamija mogu biti i podvodni zemljotresi i to na mestima na kojima se spajaju tektonske ploče, s tim da se cunami može javiti i usled udara velikog meteorita koji padne u vodeni basen.
Iako su u pitanju džinovski talasi, oni na samom okeanskom ili morskom dnu zapravo uopšte ne rastu tako velikom brzinom. Međutim, kako se dubina vodenog basena smanjuje, tako se visina ovih talasa povećava.
Što se brzine talasa tiče, ona je zavisna od dubine samog vodenog basena i ne zavisi uopšte od toga koliko je talas udaljen od izvora.
Nekada je bilo zastupljeno mišljenje da su u pitanju takozvani plimski talasi. Međutim, budući da je utvrđeno da cunami nema ama baš nikakve veze sa plimom ili osekom, to stručnjaci iz oblasti okeanografije osporavaju naziv plimski talasi.
Šta je cunami?
Budući da termin cunami vodi poreklo iz japanskog jezika i da je sačinjen od dva pojma, koja se sa japanskog prevode kao luka i talas, to se i cunami bukvalno prevodi kao lučki talas. Međutim, ne može se reći da je to određenje naročito precizno, budući da je poznato da cunami ne pogađa samo luke.
Serija ogromnih i obično razornih talasa, koji se javljaju nakon zemljotresa ili erupcije vulkana pod vodom, ali i pomeranja tektonskih ploča ili podvodnih proba nuklearnog naoružanja, odnosno pada meteorita u basen dovodi do pojave cunamija. Talasi imaju oscilatorni karakter i mogu da se rašire na izuzetno velike udaljenosti, te da imaju razornu moć.
Prosečna brzina kojom se cunami kreće je nešto veća od 800 kilometara na sat, što je ekvivalentno otprilike brzini mlaznih aviona. Upravo zato se smatra da čitav Tihi okean cunami može da pređe za samo 24 časa.
Budući da talasi imaju izuzetno veliku dužinu, oni usput beleže vrlo mali gubitak energije. Međutim, ono što je posebno zanimljivo jeste što na samom okeanskom ili morskom dnu gde i nastaju, cunami talasi mogu imati visinu od svega jednog metra. Ali, kako se približavaju obali raste njihova visina i povećava se energija, pa su upravo zato i tako razorni. Takođe, dno talasa kreće se sporije nego vrhovi, pa je to još jedan od razloga za toliku razornu moć koju cunami neosporno ima.
Kako se stvara cunami?
Mnogo je uzroka koji dovode do pojave razornih cunamija. U osnovi, talasi koji se formiraju usled pomeranja tektonskih ploča, zemljotresa, podvodnih vulkanskih erupcija ili ljudskog faktora, izazivaju oslobađanje izuzetno velike količine vode. Sve to dovodi i do formiranja talasa, koji možda na izvorištu uopšte nisu naročito visoki, a ni razorni.
Međutim, ono po čemu je cunami specifičan jeste što se snaga talasa povećava kako se približava obali. Isto tako se povećava i njegova brzina.
Nakon što stigne do obale, on praktično usisava značajnu količinu vode, posle čega sledi udar. Visina cunami talasa može biti i do preko 30 metara.
Kako prepoznati cunami?
Najniža tačka ispod vrha talasa cunamija poznata je kao korito cunamija. Zanimljivo je da do obale obično prvo stigne korito. Zahvaljujući tom otkriću su stručnjaci došli do zaključka o tome kako prepoznati cunami.
Naime, kada korito stigne do obale, javlja se svojevrstan vakum. Tada cunami jednostavno usisava vodu prema sebi, tako da se značajna količina vode povlači. Upravo to i jeste najbolji način za prepoznavanje momenta udara, jer prema proračunima je potrebno oko pet minuta nakon tog momenta da dođe do udara cunamija.
Pažljivom procenom i posmatranjem ponašanja vode, mnogi ljudski životi mogu biti spašeni.
Kako izgleda cunami?
Budući da cunami u većini slučajeva ne uključuje samo jedan niz talasa, nego dva, to dolazi do formiranja takozvanog talasnog voza. Sve to dalje znači da se destruktivnost jednog cunamija može povećati onog momenta kada ti nizovi talasa budu pristigli do obale.
Upravo zato je važno da ljudi koji su izloženi ovoj pojavi imaju na umu da nakon prvog udara nije prošla opasnost.
Najveći cunami
Zemlja koja je verovatno najčešće bila na meti cunamija je Japan, mada ni druge zemlje nisu bile pošteđene.
Kao najveći cunami, ali i najrazorniji pominju se sledeći:
- Indonezija 2018. godine, Sundski moreuz – Na potezu između ostrva Java i Sumatra, u Sundskom moreuzu je 22. decembra 2018. godine došlo do podvodne vulkanske erupcije, koja je izazvala cunami. Iako su cunami talasi bili visoki tek tri metra, odneli su više od 420 života. Povređenih je bilo gotovo 1.500, dok su se 154 osobe vodile kao nestale. Materijalna šteta je bila ogromna i odnela je skoro 700 kuća i oko 70 hotela, te mnoštvo privatnih vila i vozila.
- Indonezija 2018. godine, Zaliv Palu – Nakon što je zaliv Palu pogodio zemljotres magnitude 7,5 stepeni po Rihterovoj skali, koji je bio i najrazorniji od 2004. godine, dana 28. septembra 2018. godine se javio i cunami. Nedaleko od ostrva Sulavesi, čiji je Palu glavni grad, došlo je do pomeranja tektonskih ploča po horizontali i to na relativno maloj dubini, od oko deset kilometara. Pored toga što je više od dve hiljade ljudi stradalo, zbog značajne materijalne štete čak oko 70 hiljada njih je raseljeno. Još uvek se na hiljade stanovnika tog područja vodi kao nestalo.
- Japan 2011. godine – Budući da je bio jačine od čak 9 stepeni, zemljotres koji je pogodio Japan 2011. godine smatra se jednim od najjačih. Čak je iznet podatak da je počev od 1900. godine to bio četvrti najveći zemljotres ne samo u Japanu, nego i u celom svetu. Prema procenama, oko 20 hiljada ljudi je izgubilo živote ili su proglašeni nestalima. Tom prilikom je zabeležen i najviši talas cunamija od čak 30 metara.
