Jedan od takozvanih Bogorodičinih praznika, Sretenje Gospodnje je izuzetno značajan i za našu zemlju, jer se tada obeležava i Dan državnosti Srbije. Srpska pravoslavna crkva 15. februara slavi sećanje na dan kada je Isus Hristos, kao beba stara 40 dana, prvi put doneta u hram u Jerusalimu.
Praznik Sretenje prate i mnogi, posve zanimljivi običaji i verovanja, koji su se očuvali do današnjih dana.
Kao jedan od najpoznatijih ističe se prognoziranje vremena, a na osnovu ponašanja medveda. U savremeno doba, posmatraju se medvedi u Beogradskom zoološkom vrtu, pa se i vesti o tome objavljuju u medijima. Da li će se medved nakon buđenja iz zimskog sna, kada izađe iz skloništa uplašiti svoje senke ili ne, zavisi od toga kakvo je vreme na Sretenje. Po tome se i gleda, prema verovanju, da li će biti završena zima ili ne.
Praznik Sretenje Gospodnje
U 40. dan nakon Rođenja Gospoda našeg Isusa Hrista, kada se obeležava Božić, pada Sretenje Gospodnje. Tog dana Srpska pravoslavna crkva obeležava dan sećanja na prvi ulazak Isusa u hram. Tada je Devica Marija donela Isusa u hram u Jerusalimu, kako bi ga posvetila Bogu.
Simbolično posmatrano Sretenje je i Praznik kada se Isus Hristos prvi put susreo sa ljudima.
Predanje koje se vezuje za ovaj značajan Praznik pominje i fariseje, koji su bili u hramu. Upravo oni su tajno obavestili tadašnjeg cara Iroda, jer je prethodno najavljivan dolazak novog cara, pa je postojala bojazan da je to upravo Isus. Car izdaje naredbu da ga ubiju, ali je Anđeo Božiji Devici Mariji ukazao put prema Misiru, kako bi se spasili. Nažalost, kako navodi predanje, zbog careve naredbe stradalo je na hiljade beba dečaka.
Sretenje verovanja
Kako se Sretenje Gospodnje vezuje za susretanja i to ne samo godišnjih doba, nego i ljudi, to postoji verovanje koje se vezuje za mlade devojke. Naime, trebalo bi da vode računa o tome ko je muškarac koga će prvog sresti na taj dan. Takvo verovanje je zasnovano na simbolici, jer se smatra da će na tu mušku osobu ličiti i ona za koju će se devojka kasnije udati.
Drugo verovanje za Sretenje koje je mnogo više zastupljeno odnosi se na predviđanja vremenskih prilika. Sretenje Gospodnje praznik je kada se, po verovanju susreću dva godišnja doba, zima i leto. Upravo zato se posmatra ponašanje medveda koji se tog dana bude iz dugog zimskog sna.
Ukoliko je tog dana sunčano, prilično je izvesno da će se medved uplašiti svoje senke i vratiti nazad u pećinu. Verovanje za Sretenje navodi da to znači da će još šest sedmica trajati zima. U suprotnom, ako medved ostane napolju, a što se obično dešava ako je dan tmuran i bez sunca, onda se smatra da je to znak kraja zimskog perioda.
Isto tako se veruje i da se prema vremenskim prilikama, a nezavisno od ponašanja medveda, može predvideti kakvo će vreme biti ubuduće i da li je proleće na pragu ili je potrebno još malo sačekati. Ako nema sunca i dan je tmuran, zima je gotova, prema tom verovanju. Suprotno, ako je dan sunčan, još šest sedmica će trajati zima.
Sretenje običaji
Jedan od čestih običaja koji se vezuje za ovaj Praznik tiče se i sveća, koje bi trebalo osveštati u crkvi. Običaj je da se na Sretenje zapali nekoliko sveća, jer se veruje da to simboliše svetlost, odnosno da te sveće štite dom ubuduće od nevolja. Zato i jeste dobro odneti ih u crkvi, te tokom godine po potrebi paliti.
Još je jedan vrlo zanimljiv običaj. Sretenje je i dan koji ima veze sa vrapcima. Toga dana su ove ptičice izuzetno bučne, a razlog je što toga dana slave „venčanja“. Tačnije, sve do Sretenja vrapci se bave vrlo interesantnim poslom, budući da se veruje da svoju voljenu traže sve do tog dana. Razlog zbog koga nije dobro venčati se na Sretenje upravo ima veze sa ovim pticama. Naime, one baš nisu dugovečne, pa im ni brakovi ne traju dugo. Zato je prisutno verovanje da se na Sretenje ne treba venčavati, kako bi brak bio dugotrajan, a supružnici dugovečni.
