Na 40-ti dan od rođenja Gospoda našeg Isusa Hrista, Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik Sretenje Gospodnje.
Crkve koje poštuju julijanski kalendar, ovaj praznik obeležavaju svake godine 15. februara, dok ga 13 dana ranije, odnosno 2. februara obeležavaju Crkve koje se pridržavaju gregorijanskog kalendara.
Na taj crkveni praznik se u Srbiji obeležava i Dan državnosti.
Šta simbolizuje Sretenje Gospodnje?
Prema Svetom pismu, 40 dana nakon rođenja, odnosno praznika koji Crkve slave kao Božić, Presveta Bogorodica je odnela svog sina u hram u Jerusalimu, kako bi ga posvetila Svevišnjem.
Službu u hramu je držao otac Jovana Preteče i Krstitelja, prvosveštenik Zaharija. Nakon što je prvosveštenik postavio Presvetu Bogorodicu na mesto, koje bi trebalo u hramu da zauzimaju devojke, starac Simeon je uzeo Isusa u naručje i blagosiljao ga.
Stanovnici Jerusalima saznali su za ovaj događaj preko Ane, koja je Bogu služila još od mladosti i koja se tada zatekla u hramu. Prepoznavši Mesiju, ona je bila ta koja im je objavila da je stigao.
Bili su tu i fariseji, koje je sve to posebno razgnevilo, pa su brže-bolje pohitali da izveste cara Iroda. Budući da je car znao za predskazanje da će sa Istoka stići Novi Car, to on odmah naređuje da Isus treba da bude ubijen.
Međutim, Anđeo Božiji je naložio božanskoj porodici gde treba da idu, tako da su oni već bili na putu za Misir.
Iako je ovaj Praznik obeležavan oduvek, prvi put je zvanično Sretenje Gospodnje kao praznik ustanovljen u vreme kada je vladao car Justinijan, 544. godine.
Narodno verovanje za Sretenje
Za ovaj Praznik vezana su mnoga verovanja. Ipak, ono koje se najčešće pominje jeste da je Sretenje dan kada se susreću zima i leto, te da na osnovu vremenskih prilika toga dana može da se predskaže koliko će još da traje zima.
Zato se ranije vodilo računa o tome kako se ponašaju medvedi. Tačnije, da li se vrate u svoju pećinu ili ne. Ukoliko bi na Sretenje osvanuo sunčan dan, medvedi bi izašli iz svoje pećine i uplašili se od svoje senke, pa bi se brzo vraćali u pećinu. Narodno verovanje veli da je to znak da će još šest sedmica da traje zima. Suprotno od toga, ako bi dan bio tmuran i medved se ne bi vratio u svoju pećinu, bio je to znak da je zimi kraj.
Običaji za Sretenje
Iako ih nema baš tako mnogo kao za neke druge Praznike, običaji za Sretenje uglavnom su u vezi sa simbolikom praznika.
Tako je ranije u selima bilo vrlo važno da devojka posebno vodi računa kog mladića će na taj dan prvog sresti, jer se verovalo da će to biti onaj za koga će se udati.
Isto tako je u određenim delovima naše zemlje zastupljeno verovanje da plamen sveće koja se u kući zapali na Sretenje Gospodnje ima magijsku moć, te da štiti ukućane, ali i kuću, posebno od udara groma.