Dva događaja u nacionalanoj istoriji imaju podjednaki značaj za državu Srbiju. Prvi je početak ustanka protiv Turaka, a drugi se desio 31 godinu posle prvog – donešenje prvog ustava moderne Srbije. Oba događaja su se desila na hrišćanski praznik – Sretenje Gospodnje.

U Zakonu o državnim i drugim praznicima Republike Srbije od 11.07.2001. godine u članu 1. stoji sledeće:

„Državni praznik Republike Srbije jeste Sretenje – Dan državnosti Srbije, spomen na dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine dignut Prvi srpski ustanak i dan kada je u Kragujevcu 1835. godine izdat i zakletvom potvrđen prvi Ustav Knjaževstva Srbije. Sretenje – Dan državnosti Srbije praznuje se 15. i 16. februara.“

U Srbiji su Dan državnosti i ustavnosti neradni dani.

Dan državnosti Republike Srbije – Sretenje 1804. godine

Na ovaj datum zbio se zbor na Orašcu, kod Aranđelovca, kome su prisustvoavli svi ustanici, koji su umakli Turcima u tzv. Seči knezova. Oni su na pomenuti zbor došli par dana ili samo dan ranije, a neki i ranom zorom na samo Sretenje.

Zbor je predvodio čuveni Đorđe Petrović Karađorđe koji je svim prisutnima izneo teško stanje koje je vladalo u Beogradskom pašaluku, ali i u celoj našoj, tada okupiranoj zemlji. Oko tri stotine ustanika, koliko ih je učestvovalo na ovom zboru, donelo je odluku da se digne protiv dahija, jer kako i narodna pesma veli „nisu mogli više trpeti turskog zuluma“.

Hteli su da njihov vođa bude ili harambaša Stanoje Glavaš ili knez Teodosije Marićević ili Vule Ilić Kolarac ili knez Marko Savić, ali sva četvorica su uz valjane razloge odbili počasnu ponudu. Iako se u početku i on opirao, za vođu je izabran vožd Karađorđe Petrović. – Crni Đorđe, kako su ga Turci zvali.

Zatim je bukovački prota Atanasije Antonijević blagoslovio zbor i prisutne zakleo na vernost novom voždu, a Karađorđe se potom izljubio sa svim ustanicima.

Tako je počeo Prvi srpski ustanak, koji je za cilj imao da se pokrene borba protiv viševekovnog okupatora – Turaka iliti Osmanlija. Bio je to početak srpskog oslobođenja.

Dan ustavnosti – Sretenje 1835. godine

Ovoga dana u Kragujevcu donešen je prvi Ustav moderne srpske države (a treći u srpskoj istoriji). U narodu je poznat kao Sretenjski ustav, zbog datuma na koji je donešen.

Ustav je donešen pre svega ne bi li se ograničila vlast kneza Miloša Obrenovića, koji je od Osmanlija dobio titulu „vrhovnog kneza“. Naime, nezadovoljstvo naroda zbog Miloševog apsolutizma dovelo je do novih buna širom Srbije.

Najpoznatija je Knez Miletina buna iz januara 1835. godine, koju možemo poistovetiti sa demonstracijom protiv kneževe apsolutističke vlasti, jer nije bilo prolivene krvi. Zanimljivo je da se ovoj buni priključila i sama knjeginja Ljubica, ali i najmalađi Milošev brat Jevrem. Posle pregovora sa pobunjenicima, knez Miloš je narodu obećao sazivanje Velike narodne skupštine i donošenje ustava.

Ustav je za svega dvadeset dana napisao sekretar kneza Miloša, Dimitrije Davidović. Zanimljivo je da je ustav napisan po uzoru na ustave Belgije i Francuske tog doba, koji su važili za liberalne.

Velika narodna skupština je izglasla donošenje ustava. Međutim, ustav se nije svideo nekim silama toga doba. Pre svega Austriji i Rusiji, jer su ga smatrali revolucionarnim činom koji može da ugrozi monarhiju. Ne treba posebno napominjati da ni Turci nisu bili oduševljeni njime, pa su shodno tome tri velike sile ubedile Miloša (kojem je ovim činom upala kašika u med) da ga povuče posle samo par nedelja od njegovog donošenja.

Tako je Miloš ponovo imao svu vlast u svojim rukama, a narod mu nije mogao ništa. Međutim, srpski narod je sada znao da se za svoja prava može izboriti samo ako se reši uticaja velikih sila.

Zanimljivosti vezane za Dan državnosti i ustavnosti Republike Srbije

• Dan državnosti se slavio do stvaranja Kraljevine SHS, da bi potom bio ukinut
• Sretenje kao Dan državnosti ponovo smo počeli da slavimo tek 2002. godine
• Od 2012. godine Gugl svaki put Srbiji čestita ovaj praznik
• Godine 2016. Guglu se u čestitkama pridružila i popularna društvena mreža Fejsbuk
• Od 2011. godine na svako Sretenje statua Maneken Pis, simbol Brisela,obučena je u šumadijsku narodnu nošnju

Iako, ni jedan ni drugi događaj nisu uspeli u svojim namerama „iz prve“, oba događaja su bila prvi korak ka slobodi i upravo zbog toga zaslužuju da se praznuju kao Dan državnosti. Srbijo, srećan ti praznik!