Praznik poznat kao Bogojavljenje Srpska pravoslavna crkva obeležava svake godine 19. januara, kao i sve Crkve koje poštuju julijanski kalendar.

Ali sve Crkve koje poštuju gregorijanski kalendar, kao i Grčka pravoslavna crkva koja se pridržava reformisanog kalendara Milutina Milankovića, Bogojavljenje slave 6. januara.

Priča koja prati Bogojavljenje vezana je za događaj, opisan u Bibliji, kada se Bog javio i obnarodovao svetu da je Isus Hristos Sin Božiji.

Bogojavljenje je spomen na dan kada je Jovan Preteča i Krstitelj na reci Jordan krstio Isusa. Zbilo se to 30. godine naše ere. Kada ga je ugledao, Jovan Krstitelj je rekao:

Vidi jagnje Božije koje uzima na sebe grehove ovoga sveta!

Iako je Jovan napomenuo da bi njega trebalo Isus da krštava, prepoznavši u njemu Mesiju, dobio je odgovor da tako Bog zapoveda. I bi obavljeno krštenje i to pogruživanjem tri puta u reku Jordan.

Nakon toga se Duh Sveti spustio na zemlju u vidu belog goluba. U isto vreme je glas Boga Oca sa neba objavio:

Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po volji mojoj!

Zbog svega toga smatra se da se Bog javio tri puta, odnosno u tri oblika i to kroz svog Sina, Isusa Hrista, kroz Duh Sveti, odnosno kroz belu golubicu i svojim glasom, koji se javio sa nebesa.  

I mada je u pitanju jedan od najznačajnijih Praznika, nije poznato da postoje porodice u Srbiji kojima je Bogojavljenje slava.

Šta se radi na Bogojavljenje?

Bogojavljenska noć prethodi ovom Prazniku. I za nju su vezani određeni običaji, koji su posebno interesantni mladim devojkama, a koji su opisani u nastavku teksta.

Plivanje za Časni krst je običaj po kome je Bogojavljenje prepoznatljivo i to ne samo u Srbiji, nego i u Grčkoj i Rusiji, recimo, gde se takođe organizuje plivanje za Časni bogojavljenski krst.

Nakon liturgije u crkvi se povorka vernika i uglavnom mladića, koji će plivati za Krst, upućuje prema reci ili jezeru. Kada stignu na obalu, obično sveštenik očita molitvu, a onda se čamcem cvećem ukrašeni drveni krst prevozi do reke ili jezera. U zavisnosti od toga kolika je temperatura vode i kakvi su vremenski uslovi, uglavnom i zavisi gde se tačno sa čamca baca Krst u vodu. Tačnije do mesta do koga će biti potrebno da plivači doplivaju. Nekih godina i na doređenim lokacijama u Srbiji, a posebno u Rusiji, najpre se razbija led kako bi bilo organizovano plivanje za Časni krst na Bogojavljenje.

Osnovna svrha koju plivanje za Časni bogojavljenski krst ima nije takmičenje. Naprotiv, svi koji učestvuju bi trebalo da podržavaju jedni druge i da stignu do Krsta u približno isto vreme, kako bi i na taj način pokazali sabranje u veri. Ona ili onaj, budući da i žene sve češće učestvuju u plivanju za Časni krst, ko prvi dopliva do njega, veruje se da će biti naročito srećan tokom godine.

Tog dana se i sveti vodica. Bogojavljenska vodica se zatim nosi kući i koristi tokom godine, budući da se veruje da je lekovita i da ima čudotvorno dejstvo.

Da li se posti na Bogojavljenje?

Iako je Veliki Božićni post završen, pravilo je da se na praznik Krstovdan, koji mu prethodi obavezno posti. I to bez obzira kada je Bogojavljenje, odnosno Krstovdan.

Dakle, odgovor na pitanje da li se posti na Bogojavljenje je negativan, ali bi trebalo da se posti na Praznik poznat kao zimski Krstovdan.

Šta se kaže na Bogojavljenje?

Uobičajeni pozdrav za Bogojavljenje glasi:

Bog se javi!

Na njega se odgovara sa Vaistinu se javi!

Običaji za Bogojavljenje

Bogatstvo narodnih običaja za Bogojavljenje deluje gotovo neverovatno. Osim plivanja za Časni krst, a budući da se veruje da će se nebesa otvoriti tačno u ponoć, jedan od običaja jeste da se baš tada pogleda u nebo i da se zamisli želja. Veruje se da će se ona sigurno ostvariti. Naravno, ako se zamisli iz čistog srca i ako je dobronamerna za sve.

Kad se zamišlja želja za Bogojavljenje, prethodno bi se trebalo pomoliti i iz dubine duše poželeti da se ona ostvari, uz zahvalnost. I naravno, ne zaboraviti da se želja za Bogojavljenje zamišlja tačno u ponoć.

Posebno je ovaj Praznik bio važan za neudate devojke, jer se verovalo da bi u toku Bogojavljenske noći trebalo da svaka od njih stavi ispod jastuka ogledalce, kako bi sanjala svog budućeg momka.

Još je jedan zanimljiv običaj za Bogojavljenje, koji je opet vezan za neudate devojke i koji se primenjivao u određenim delovima naše zemlje. Obično bi se okupilo nekoliko mladih rođaka ili drugarica u kući jedne od njih i to veče uoči Bogojavljenja, kako bi otrkile za koga će se udati. Domaćica te kuće bi zamesila obično testo bez kvasca. Zapravo bi pomešala brašno, vodu i malo soli, pa bi se od tog testa pravile male lepinje kružnog oblika, poput kuglica.

Devojke bi zatim pripremile najviše pet ceduljica, na kojima bi napisale imena svojih simpatija. Jedna ceduljica bi uvek ostajala prazna ili bi devojka na njoj napisala „Nepoznati“, za slučaj da svog suđenog još uvek nije upoznala.

Zatim bi po jednu ceduljicu ubacila u po jednu lepinjicu. Domaćica bi za to vreme u šerpu sipala vodu da proključa, pa bi jednu za drugom u nju ubacivala lepinjice koje je devojka prethodno pripremila.

Najteže je bilo čekanje, praćeno devojačkim nestrpljenjem…

Prva kuglica od testa koja bi izbila na površinu bila je ta! U njoj je ceduljica sa imenom mladića za koga će se udati.

Posle toga sledi trenutak kad se zamišlja želja za Bogojavljenje i naravno obavezno se stavi ogledalce pod jastuk za Bogojavljensku noć.