Istorija piva vraća nas mnogo vekova unazad. Za pivo možemo reći da je jedno od najomiljenijih pića još od nastanka prvih civilizacija. Da li ste znali da je pivo bilo zaslužno za spašvanje sveta? Da su žene vekovima diktirale njegovu proizvodnju? Pročitajte istoriju piva i saznajte još zanimljivih istorijskih podataka o ovom veličanstvenom osvežavajućem piću.

Kroz svoju dugu istoriju pivo je imalo i dobru i lošu stranu. Naime, pomoglo je mnogim zajednicama da se ujedine oko nekog problema, ali je pomoglo i u izbijanju svađa. Bez obzira na neželjena dejstva, pivo je oduvek bilo u centru pažnje kroz sve istorijske etape civilizacije.

Dugo se smatralo da je ovo osvežavajuće alkoholno piće nastalo zahvaljujući jačem polu, ali sačuvani istorijski izvori kažu da su žene, ipak zaslužne za njegov nastanak.

Istorija piva – žene iz antičkog doba su bile glavne u proizvodnji piva

Prvo pivo vodi poreklo iz Kine, tačnije iz grada Džiahu. U istorijskim izvorima stoji da se pivo pojavilo između 7000. i 5700. godine pre nove ere. Bilo je napravljeno od mešavine voća, meda i pirinča.

Sledeće poznato pivo dolazi nam iz Drevnog Sumera. Nazivali su ga kaš. Prema sumerskoj mitologiji, Ninkasi je boginja piva. Navodno je poklonila recept za pravljenje piva ljudima kako bi sačuvala mir i slogu. U jednoj strofi himne koja je posvećena ovom božanstvu stoji sledeće:

„Ninkasi, ti si ta koja sipa pročišćeno pivo u bačvu,

To je kao nadiranje Tigra i Eufrata…“

Najstariji recept za pivo koji je sačuvan je pivo boginje Ninkasi. Recept je iz 2050. godine pre nove ere, što je punih 250 godina pre nastanke himne u njenu čast. U Sumeru je pivo iz Alulu pivarije bilo najpoznatije, a pomenuti sačuvani recept je baš iz nje. Inače, u Epu o Gilgamašu pominje se da se boginja Ištar mogla u ispijanju piva nositi sa svakim muškarcem.

Zahvaljujući izvorima iz Sumera danas znamo da su u prvim pivarama radile žene. Sveštenice boginje Ninkasi su bile zadužene za pravljenje piva. To je i razumljivo, jer su muškarci bili ti koji su išli i lov, borbu i bavili se političkim pitanjima, a žene su ostajale kući i brinule se za gajenje useva i spremanje hrane za porodicu. U Sumeru je pravljenje piva bila jedno od prvih obaveza u kući, jer se pivo koristilo kao osvežavajući napitak i za verske obrede.

U Vavilonu je proizvedeno prvo pivo na bazi ječma i nazivali su ga šikaru. Žene u Vavilonu su bile mnogo nezavisnije od žena iz drugih antičkih civilizacija. Naime, mogle su da poseduju nešto nalik današnjim preduzećima i da imaju svoju imovinu, a neke od njih su bile i vrsni trgovci, te su prodavale višak piva proizvednog za kućnu upotrebu. Istorijski izvori su otkrili da su žene Vavilona bile pravi profesionalci kao ugostiteljke u krčmama, ali i kao vlasnice pekara i pivara. Ovde treba napomenuti da je u drevnim vremenima izrada piva uvek bila vezana za profesiju pekara, jer se pravilo od istih sastojaka kao hleb i peciva.

U Hamurabijevom zakonu iz oko 1700. godine pre nove ere stoji da pivo ne sme da sadrži dosta vode i da se nikako ne prodaje po visokoj ceni. Takođe, u zakonu se navodi i kazna za konobarice koje varaju svoje goste:

„Ako ne naplaćuje gostu piće žitom, nego traži novac, vara li na težini ili toči loše pivo, treba biti pozvana na odgovornost i bačena u vodu. Žena koja želi ući u pivnicu, može biti samo šankerica, ali u pivnicu ne smeju doći kao gosti. Ako će piti u krčmi, treba je za kaznu spaliti.“

Pivo je iz Starog Vavilona našlo put do Starog Egipta. Egipatska boginja piva je Tenenit. U izvorima koji datiraju iz starih vremena naroda pored Nila, zapisano je da je boginja Hator, kći boga Ra, spasila čovečanstvo od uništenja nakon jedne pijanke pivom.

Naime, kada je bog sunca Ra ostario, ljudi su protiv njega počeli kovati zavere. Saznavši za to, Ra se razbesneo, pa je poslao božansko Oko kako bi pobio ljude koji su učestvovali u zaveri. Oko je pretvorila boginju Hator u krvoločnu lavicu, koja se odmah bacila na ljude i počela ih ubijati. Kada se Ra zadovoljio brojem ubijenih, zaustavio je pokolj i sprečio istrebljenje čovečanstva. Kako bi zaustavio nemilosrdan pokolj, a znajući koliko je lavica željna krvi, mudri Ra je natopio bojno polje hiljadama bačvi piva pomešanih sa sokom od nara, što je prevarilo krvoločnu lavicu. Ona se napila i opet pretvorila u boginju Hator.

Egipatski hijeroglifi opisuju muškarce i žene koji spremaju i piju pivo. Pivo se često nosilo i u zagrobni život. Inače, Kleopatra je oporezovala pivo kako bi uspela da finansira svoje ratove sa Rimom. Međutim, to je dovelo do njenog pada jer joj je popularnost sa uvođenjem tog poreza znatno pala. Najbolje se pivo u Egiptu proizvodilo u gradu Pelisu, na ušću reke Nil. Radnici na piramidama su ponekad bili plaćani pivom.

I druge drevne mitologije otkrivaju nam da su žene bile glavne u proizvodnji piva. U finskoj sagi Kalevala pravljenje piva se pripisuje pivarki Osmati. Naime, ona ga je slučajno otkrila dok je pravila piće za svadbu. Takođe se navodi da je pivo piće koje daje zdravlje, bezbrižnost i sreću.

Tokom grčkog i rimskog doba pivo gubi na popularnosti i žene prestaju da ga konzumiraju. Naime, Stari Grci su ga smatrali isključivo muškim pićem, a Rimljani su ovo shvatanje preuzeli od Grka. Dve velike civilizacije starih vremena su se pre opredeljivale za vino, dok su pivo smatrali pićem niže klase i zvali su ga vino za sirotinju. Postojale su i u njihovo doba pivare, ali ne u većem broju.

Istorija piva – srednji vek

Početkom Srednjeg veka pivo vraća svoj sjaj iz drevnih vremena. Žene Vikinga su spremale „aul“ iz kojeg je nastao termin „ale“, odnosno – pivo. Pivo su kod Vikinga pile i žene, a smatra se da je podstaklo ratnike da idu u osvajanja. Zakon je kod Vikinga bio jasan – žene su one koje upravljaju pivarama i poseduju ih.

Sada stižemo do kulture koja je najčešće povezana sa dobrim pivom. Germani su počeli sa proizvodnjom piva oko 800. godine pre nove ere, što dokazuje velika količina bokala za pivo iskopanih u grobovima iz tog doba. U nemačkoj kulturi je žena bila zadužena za pravljenje ovog pića u svom domu.

Međutim, germanski hrišćanski monasi će rešiti da i oni krenu u proizvodnju ovog slasnog napitka i tako će izrada piva postati deo monaškog života u ranom srednjem veku. Primer za ovu aktivnost monaha nam je manastir koji se nalazio u opštini Klumbah iz 1349. godine. Monasi su pravili Schwartzbier, odnosno crno pivo. Iako je manastir-pivara kasnije kupljen kao preduzeće i privatizovan, poznato staro crno pivo nastavilo je da se proizvodi u okviru Kulmbacher Brewery kompanije, a pod nazivom Kloster Monschshof Schwartzbier. Tako je ovo pivo sa najdužim stažom proizvodnje u svetu.

Uprkos monaškom preuzimanju izrade piva, žene će tokom srednjeg veka nastaviti sa proizvodnjom pića od ječma. Pivo se smatralo blagim alkoholnim pićem koje je puno hranljivih sastojaka.

Kolika je popularnost piva bila tokom ovog doba najbolje nam govori podatak da je smatrano da je pivo čistije od vode. Pitate se kako to, pa jednostavno – voda se smatrala pićem, ali i mestom gde se baca ljudski otpad. Većina evropskih žena iz srednjevekovnog perioda je konzumirala pivo, a među njima i kraljica Elizabeta I koja ga je obavezno pila za doručak.

Tokom Srednjeg veka žene su često pravile više piva kako bi mogle da ga prodaju i zarade sopstveni novac. Iako u ovo doba evropska žena nije imala pravo da poseduje pivaru ili trgovinu, one su to činile iz svojih domova.

U Britaniji je postojala tradicija, koja datira još iz rimskog perioda, da iznad ulaznih vrata kuće visi metla sa venčićem od hmelja, ne bi li se znalo koje domaćinstvo ima viška piva za prodaju. Upravo je ova tradicija dovela do otvaranja krčmi krajem srednjovekovnog doba.

Istorija piva – Muškarci preuzimaju proizvodnju

Treba napomenuti da je i pre otkrića Amerike proizvodnja piva bila poznata na ovom kontinentu. Naime, ovo piće su proizvodili drevni narodi, Inke i Vari. Plemenite žene su nadgledale proizvodnju i bile su zadužene za čuvanje ovog napitka. U mnogim kulturama Amazonije, još od drevnih pa do današnjih dana, žene su bile zadužene za proizvodnju i prodaju piva.

Dolaskom kolonista na Novi kontinent, došla je i evropska proizvodnja piva. U britanskim kolonijama žene su bile glavni proizvođači piva. Pravile su ga od kukuruza, bundeve, artičoke, zoba, pšenice i meda. Pivo se pilo u velikim količinama, a ono bolje se čuvalo za specijalne prilike.

Postojao je i običaj „nevesta piva“. Naime, mlada bi pripremila napitak i tokom venčanja svi koji bi platili za njega bi na taj način davali prilog nevesti da uredi svoj budući dom. Verovali ili ne, postojalo je i pivo koje se pilo tokom porođaja, a pile su ga i porodilja i babica.

Nažalost, tokom XV veka i u narednom periodu, žene pivari u Evropi nestaju. Pitate se zašto, a odgovor je jednostavan: Pojavom hmelja u proizvodnji pivo je dobilo duži rok trajanja, a žene nisu mogle da ga priušte za kućnu proizvodnju zbog njegove skupoće. Ova pojava je praćena i pojavom Zakona o čistoći piva u Nemačkoj. Zbog toga su prodaju piva mogli voditi samo trgovinski savezi (jer su oni mogli da priušte skuplji hmelj), a njih su uvek vodili muškarci. Ženama je bilo dozvoljeno da učestvuju u proizvodnji i to u okvirnim granicama, koje nisu dozvoljavale mešanje u ostali postupka rada u pivari.

Postojao je još jedan razlog zbog kojeg je prestalo pivo da se proizvodi skoro u svakom domu. Naime, pojavila se Crna smrt – kuga. Ova bolest je dostigla vrhunac 1348. godine kada je usmrtila milione ljudi u Evropi. Gubitak ljudskih života doveo je i do nestašice radne snage. Preživeli radnici su držali konce u svojim rukama, pa su uglavnom tražili veće dnevne nadnice i zbog toga su uvek imali para za uživanje. Uglavnom se taj višak para trošio na pivo i veselje. Nakon toga, mnogo pivnica je otvoreno, a piće koje je nekad bilo glavno na trpezama u svim domovima je postao osvežavajući napitak koji se pije u krčmi posle napornog radnog dana.

Pored gore navedenog, treba napomenuti da je između 1337. i 1453. godine besneo Stogodišnji rat između Britanije i Francuske. Deo dnevne porcije za svakog vojnika obuhvatao je i osam krigli piva. Zajedno sa otvaranjem većeg broja pivara, postala je i veća tražnja ovog napitka. Tom izazovu žene koje su bile kućni pivari nisu mogle da odgovore. Da bi se proizvelo toliko piva bila je neophodna profesionalna proizvodnja, a u svetu u kojem žene ne mogu da budu vlasnice imovina ili da podižu bankarske kredite, jasno je da prevlast nad proizvodnjom preuzimaju muškarci.

Uprkos svemu tome žene su nastavile da proizvode pivo za svoj dom. Međutim, velike promene će se dogoditi u periodu od 1450. do 1750. godine. U ovom periodu će se slika žena pivara zauvek izmeniti. Naime, u doba Lova na veštice žene pivari su smatrane radnicima satane. Setite se gore navedenog običaja u Britaniji iz Rimskog doba kada su žene kačile metle iznad ulaznih vrata u svoje domove. Upravo je ovaj običaj poslužio pomenutim lovcima na veštice da ove žene smatraju Luciferovim službenicama. Ubrzo su svim ženama koje su proizvodile pivo dodate sporne radnje, kao što su pričanje sa mačkama, kuvanje miševa, bacanje magije i druge. Žene, osim u Evropi, prestaju da proizvode pivo i u Americi zbog gore navedenih razloga.

Pivo i njegova prozivodnja postaju simbol muškaraca. Dodatne društvene norme su pomogle da pivo postane isključivo muški proizvod. Postoji pesma iz 1590. godine, Mother Watkin’s Ale, u kojoj se upozoravaju mlade žene da ne treba da piju pivo, pošto to može da dovede do nedoličnog ponašanja, jer su neke posle konzumiranja istog ostale trudne.

Iako nije postojao zvaničan zakon koji nije odobravao ženama da konzumiraju pivo, društvene norme u zapadnom svetu nisu dozvoljavale da ga žene piju javno. Izuzetak su bile nemačke porodice koje su se preselile u SAD. Žene su pomagale svojim muževima u krčmama, ali nisu bile u centru pažnje kao nekad.

Kultura piva zauvek se promenila. Proizvodnja i potrošnja piva je postala isključivo svet muškaraca. Većina manjih pivara je ili otkupljena ili su propale. Čak se i reklamiranje ovog proizvoda promenilo. Naime, nekada je predstavljano kao porodično zdravo piće, a sada kada su proizvodnju i potrošnju preuzeli muškarci, počelo je da se reklamira sa izazovnim slikama žena, koje su za cilj imale da privuku što veći broj pripadnika jačeg pola na konzumiranje istog. Ovako je pivo ušlo u XX vek.

Trezvenjački pokret se u prvim decenijama prošlog veka godina zalagao protiv svih oblika konzumiranja alkohola, uključujući i pivo. Pivo je okrivljeno za cepanje porodica. Muževi su rasipali svoje prihode na pivo, a zaboravljali su na svoje žene i decu.

Pivo u modernom dobu

Pokreti koji će se boriti za biračko pravo oba pola tokom XX veka promeniće i mnoge zakone, ali i društvene norme. Tako će se žene vratiti pivu i pivarama. Iako će se žene i dalje suočavati sa polnom diskriminacijom, kao što su seksističke reklame, one će početi ponovo javno da konzumiraju pivo.

Kućne pivare postaju ponovo popularne, a veliki broj žena je sebe našao baš u ovom preduzetništvu. Ubrzo su od kućne proizvodnje mnoge žene napravile male i velike fabrike ovog veličanstvenog pića.

Istorija piva u Srbiji

Više o tome kako je pivo počelo da se pije i proizvodi u Srbiji, možete pronaći OVDE.