Kakve veze imaju Sveti Trifun i Dan zaljubljenih?

Podeli

Sveti Trifun zaštitnik je vina i vinogradara, kao i mehandžija. Posebno se ovaj Svetac poštuje u Boki Kotorskoj, ali i u Dubrovniku, te u pojedinim italijanskim gradovima.

Sveti Trifun i Sveti Valentin

Rođen je u drevnoj regiji Frigija na području Anadolije, u selu Kampsadi, u kome je i sahranjen nakon pogubljenja, 250. godine.

Porodica mu je bila siromašna, ali pobožna. Trifun je još od mladosti otkrio dar isceljenja. Ne samo da je lečio bolesne, nego je bio poznat i po isterivanju demona i pročišćenju duše ljudi.

Tako je jednom prilikom uspeo i da izleči Gordijanu, ćerku rimskog cara Gordija, čiji um je bio zaposednut. Za to je bio bogato nagrađen, ali je on svo to blago razdelio onima kojima je bilo potrebnije i vratio se u svoje rodno selo, gde je vreme najčešće provodio čuvajući guske.

Budući da se pročulo o njegovim isceliteljskim moćima, to su mnogi počeli da poštuju hrišćansku veru.

Nakon cara Gordija, na presto Rismkog carstva dolazi čovek po imenu Dekije, koji je istorijski ostao upamćen kao progonitelj hrišćana. Upravo on je i zaslužan za Trifunovo stradanje, koji je 250. godine u svom rodnom selu pogubljen, budući da nije želeo da odrekne hrišćanske vere.

Mošti Svetog Trifuna su kasnije pod nerazjašnjenim okolnostima prenete u Konstantinopolj, današnji Istanbul. Glava ovog Sveca je kasnije, najverovatnije 809. godine odneta u crkvu njemu posvećenu u gradu Kotoru, u današnjoj Crnoj Gori.

Šta se radi na Svetog Trifuna?

S obzirom na to da je Sveti Trifun zaštitnik vina i vinogradara, to je jedan od običaja vezan upravo za njih. Postoji verovanje da će godina biti rodna ako na dan Svetog Trifuna vinogradari najpre orežu jedan čokot vinove loze, a zatim ga i poliju vinom, uz molitvu ovom Svecu.

Verovanja za Svetog Trifuna se, kao i za većinu praznika odnose i na predskazivanje vremena. Nije dobro da na taj dan vreme bude vedro, budući da narodno verovanje navodi da je to znak nerodne i sušne godine.

Nasuprot tome, veruje se da će godina biti rodna ako pada kiša tog dana.

Ko je bio Sveti Valentin?

Katolička crkva spomen na episkopa i mučenika Svetog Valentina obeležava svake godine 14. februara.

U vreme kada je Sveti Valentin bio pogubljen, Rimskim carstvom vladao je car Klaudije II. Iako je istorijski njegova dvogodišnja vladavina upamćena kao uspešna, ovaj rimski car je bio uverenja da muškarci ne treba da se žene za vreme ratova, jer su bolji vojnici ukoliko su neoženjeni.

Međutim, episkop Valentin je bio potpuno drugačijeg mišljenja. Čak je tajno venčavao parove.

Nakon što je rimski car to saznao, doneo je odluku da Valentin treba da bude utamničen. I nije se tu zaustavio, već je je 14. februara 269. godine naredio da episkop bude pogubljen.

Iako se u Pravoslavnoj crkvi Sveti Valentin ne smatra zaštitnikom zaljubljenih, praznik njemu posvećen se u pravoslavnim crkvama koje poštuju stari kalendar obeležava 30. jula, a u onima koje se pridržavaju novog kalendara, 13. avgusta.

Sveti Trifun ili Sveti Valentin?

Pitanje koje se svake godine uoči Dana zaljubljenih uvek postavlja i predmet je polemike, zapravo je potpuno besmisleno, ako ćemo iskreno.

Dakle, Sveti Trifun ili Sveti Valentin? I jedan i drugi…Sveti Trifun u pravoslavlju, Sveti Valentin u katoličanstvu.

Međutim, sa tog aspekta se i Dan zaljubljenih, koji je postao poznat u svetu kao svojevrstan praznik ljubavi, smatra „katoličkim“. I nema tu mnogo mesta polemici, jer se teško može objasniti onima, koji ne razumeju razliku između svetski priznatog praznika, bez obzira iz koje je Crkve potekao i same Crkve.

Treba samo napomenuti da je ideja o proslavi Dana zaljubljenih baš na dan kada je Sveti Valentin pogubljen potekla još iz 15. veka, te da se dovodi u vezu sa njegovim delanjem, budući da je u tajnosti venčavao parove.

Podsećanja radi, Antički Grci su u periodu od polovine januara do polovine februara slavili mesec, koji je bio posvećen veličanju svetosti braka vrhovnih božanstava starogrčkog panteona, Here i Zevsa. A to je jedno od objašnjenja o mogućoj vezi između Dana zaljubljenih i 14. februara.

Bilo kako bilo, britanski kralj Henri VII je glavni „krivac“ što se svake godine 14. februara slavi ljubav širom sveta, budući da je 1537. godine zvanično doneo odluku da se praznik posvećen Svetom Valentinu obeležava baš na taj dan.


Podeli

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *