Na području današnje Republike Ukrajine, koja je tada bila deo Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR), nedaleko od grada Pripjat, nalazila se Nuklearna elektrana Černobilj ili Černobil, kako je Srbi nazivaju.
Zbog uticaja koji je Černobiljska katastrofa imala ne samo na životnu sredinu, nego i na živote ljudi, okarakterisana je kao najveća nuklerana nesreća ikada. Takođe, upravo zbog toga Černobilj ima nivo sedam, koji je ujedno i maksimalan nivo u okviru Međunarodne skale nuklearnih događaja.
Černobiljska katastrofa
Do eksplozije nuklearnog reaktora je došlo kada su vršena neophodna ispitivanja, u okviru standardnog proesa održavanja, koji je trebalo da usledi.
Budući da su vršena sipitivanja kako bi nuklearna elektrana reagovala da dođe do potpunog nestanka napajanja električnom energijom, to je snaga reaktora bila sa razlogom smanjena. Međutim, zbilo se tada da je došlo do naglog rasta snage reaktora, koja se otrgla kontroli.
Nažalost, upravo to je dovelo i do najveće nuklearne nesreće, zapravo su operateri pokušavali da jednostavno isključe reaktor nakon te situacije, ali se zbilo nešto, za mnoge potpuno neočekivano. Sistem za hlađenje je jednostavno pukao, kako se to žargonski kaže, što je dovelo i do snažne eksplozije nukelranog reaktora, te kasnijeg oslobađanja značajne količine raioaktivnih supstanci i stradanja ljudi, ali i životne sredine.
Nakon dve eksplozije izuzetno velike snage nije uništen samo reaktor, već i čitava zgrada u kojoj se nalazio reaktorski blok, ali i značajni deo okoline same nuklearne elektrane. Došlo je i do požara, ali i oslobađanja značajne količine radiokativnih supstanci, što je posredno imalo i te kako negativan uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Černobiljska katastrofa zbila se u noći između 25. i 26. aprila 1986. godine.
No, ako želimo da budemo što je moguće precizniji, do nesreće koja je ne samo Černobilj, nego i ceo svet dovela u opasnost, došlo je u periodu između pet minuta iza pomoći i jedan čas i 23 minuta, kada su u 47-oj i 50-oj sekundi zabeležene dve izuzetno snažne eksplozije.
Černobilj broj žrtava
Iako je prema dostupnim podacima, dvoje ljudi izgubilo život tokom Černobiljske katastrofe, posledice po zdravlje onih koji su na tom području boravili, su ipak nemerljive.
Dvoje zaposlenih su tokom nesreće poginuli i to je podatak koji je javno dostupan. Međutim, zbog oslobađanja izuzetno velike količine supstanci, koje su imale visok nivo radioaktivnosti, mnogi su najpre hospitalizovani, a nedugo nakon toga i preminuli, pa se i broj žrtava Černobiljske katastrofe nalazi pod velom misterije.
Nekoliko meseci nakon eksplozije nukleranog reaktora je 28-oro ljudi preminulo, a mnogi su smešteni u odgovarajuće zdravstvene institucije.
Kadkakozasto.com / B.A. /“Ru.wikipedia.org“
