Hiljadama godina pre nego što je evropskim istraživačima postala poznata, američki kontinent je bio naseljen. Međutim, kada govorimo o otkriću Amerike, obično mislimo na dolazak Kristofera Kolumba na ovaj kontinent 1492. godine.
U kasnom srednjem veku, Evropa je imala snažnu trgovinsku vezu sa Azijom, pre svega zbog začina i drugih dragocenih roba. U to vreme kopneni putevi preko Bliskog istoka bili su opasni i skupi zbog raznih političkih i vojnih prepreka. Stoga je postojala potreba za alternativnom pomorskom rutom.
Tehnološki napredak u pomorstvu, poput usavršenog kompasa i astrolaba, omogućio je moreplovcima da se upuste na duža putovanja.
Kristofer Kolumbo rođen je u Đenovi, a kao mladić pridružio se mnogim pomorskim ekspedicijama koje su plovile Sredozemljem i severnim Atlantikom. Kako su odmicale godine, tako je imao prilike da stekne značajno iskustvo i postao je ambiciozan u želji da pronađe zapadni pomorski put do Azije.
Svoj plan je Kolumbo predstavio na različitim evropskim dvorovima, ali mnogi su ga odbacili. Na kraju je dobio podršku od španskih monarha, kraljice Izabele i kralja Ferdinanda.
Kolumbovo putovanje
Na put su krenula tri broda 3. avgusta 1492. godine:
- Santa Maria
- Pinta
- Ninja
Posle dugog i napornog putovanja, 12. oktobra, stigli su do Bahama. Dok je istraživao Karibe, Kolumbo je sreo različite domorodačke narode. Iako su prvi susreti bili relativno miroljubivi, tenzije su rasle zbog nesporazuma i traganja Evropljana za zlatom.
Kolumbo je ukupno preduzeo četiri putovanja u Novi svet. Tokom ovih putovanja, on je istraživao veći deo Kariba, deo obale Južne Amerike i Centralne Amerike.
Posledice otkrića Amerike
Kolumbovo otkriće Amerike 1492. godine donelo je revolucionarne promene, ne samo za Evropu, već i za ceo svet. Ipak sve to praćeno je i brojnim kontroverzama.
Upravo to da je Kolumbo „otkrio“ Ameriku je problematično s obzirom na to da su domorodački narodi živeli na ovim teritorijama hiljadama godina pre njegovog dolaska. Samim tim i termin „otkriće“ ignoriše postojanje i kulturno nasleđe ovih naroda.
Dokazi sugerišu da su Vikinzi, pod vođstvom Leifa Eriksona, postavili naseobinu u današnjoj Njufaundlendu oko 1000. godine, što je mnogo pre dolaska Kolumba. Iako Vikinzi nisu imali trajan uticaj na američki kontinent kao on, ovo dalje komplikuje ideju da je Kolumbo bio prvi Evropljanin koji je kročio na tle Amerike.
Nakon dolaska, Kolumbo i kasniji španski osvajači često su brutalno tretirali domorodačke narode, koristeći ih kao jeftinu radnu snagu, potiskujući njihove kulture i izazivajući masovne smrtnosti, delom i zbog bolesti koje su Evropljani doneli sa sobom.
Dok se Kolumbo često opisuje kao hrabri istraživač, neki istoričari naglašavaju da su njegovi primarni motivi bili ekonomske prirode, posebno želja za pronalaženjem zlata i drugih dragocenosti. Uz to, kulturna i biološka razmena između Starog i Novog sveta, imala je duboke posledice na ekosisteme oba kontinenta. Uvođenje novih biljaka, životinja i bolesti uzrokovalo je drastične promene u lokalnim ekosistemima.
I na kraju, dok se u nekim kulturama i školama Kolumbo slavi kao heroj, mnoge druge zajednice ga vide kao simbol kolonizacije, potiskivanja i genocida. Upravo to je dovelo do debate o tome kako ga treba predstavljati u obrazovnim ustanovama, kao i do promena u načinu na koji se obeležava Dan Kolumba u nekim delovima Sjedinjenih Američkih Država.
Uprkos svim ovim kontroverzama, ne može se poreći da je Kolumbov dolazak u Novi svet imao duboki i trajni uticaj na svetsku istoriju, kulturu, ekonomiju i geopolitiku.