Pomeranje sata je praksa koja se primenjuje u mnogim zemljama širom sveta, sa ciljem iskorišćavanja prirodnog dnevnog svetla tokom različitih sezona. Ovaj koncept je uveden kako bi se uštedela energija, iako su mišljenja o njegovoj efikasnosti podeljena.

Dva puta godišnje, satovi se pomeraju napred ili unazad za jedan sat. A to pomeranje sata obično se događa u proleće i jesen, s tim da precizni datumi variraju u zavisnosti od zemlje i često su predmet promena i političkih odluka.

U Evropskoj Uniji, do 2021. godine, pomeranje sata je bilo standardizovano tako da se satovi pomeraju napred poslednje sedmice u martu i pomeraju se unazad poslednje sedmice u oktobru. U Sjedinjenim Američkim Državama, praksa je slična, ali sa različitim datumima, pa se satovi pomeraju napred druge sedmice u martu i pomeraju se unazad prvog dana u novembru.

Treba naglasiti da je to kada se menja vreme praksa koja ima mnoge zagovornike i protivnike, te je predmet mnogih istraživanja i rasprava kada je u pitanju njen uticaj na energetsku efikasnost, javno zdravlje, bezbednost saobraćaja i mnoge druge aspekte života.

Neki regioni i zemlje su odlučili da u potpunosti ukine pomeranje sata, dok su druge u procesu razmatranja takvih mera.

S obzirom na to da postoje različita pravila, važno je proveriti lokalne i aktuelne informacije kada se planira putovanje ili se prilagođavaju dnevne aktivnosti u skladu sa promenom vremena, budući da informacije o pomeranju sata mogu zavisiti od zemlje i regiona.

Kada se pomera sat 2023?

Generalno govoreći, satovi se pomeraju jedan čas unapred poslednje sedmice u martu. U 2023. godini, to je bilo 25. marta.

Satovi se pomeraju jedan sat unazad i poslednje sedmice u oktobru. U 2023. godini, to će biti 28. na 29. Oktobar, a ako se ne promeni trenutna praksa.

Međutim, budući da postoje inicijative da se ukine pomeranje sata u nekim zemljama i regionima, to je uvek najbolje proveriti najnovije informacije za konkretnu lokaciju.

Zašto se pomera sat?

Pomeranje sata, poznato i kao letnje i zimsko računanje vremena, uvedeno je sa ciljem boljeg iskorišćavanja prirodnog dnevnog svetla i smanjenja potrošnje električne energije.

Osnovna ideja je da se, tako što se satovi pomere unapred u proleće, iskoristi više dnevnog svetla u večernjim satima, što bi trebalo da dovede do smanjenja potrebe za veštačkim osvetljenjem i, potencijalno, grejanjem. Slično, pomeranjem sata unazad u jesen, cilj je da se ljudi probude sa prirodnim svetlom, umesto da koriste električnu energiju za osvetljenje i grejanje u ranim jutarnjim satima.

Energetska efikasnost

Jedan od glavnih razloga za uvođenje ovog sistema bila je želja za uštedom energije. Manja potreba za veštačkim osvetljenjem i grejanjem može dovesti do smanjenja potrošnje električne energije.

Ekonomski benefiti

Smatra se da pomeranje sata može imati pozitivne ekonomske efekte. Primera radi, duže večernje svetlo može podstaći ljude da više vremena provode napolju, trošeći novac na različite aktivnosti kao što su šoping, sportovi i poseta restoranima.

Javna sigurnost

Postoje argumenti koji govore u korist toga da pomeranje sata može poboljšati javnu sigurnost smanjenjem broja saobraćajnih nesreća, iako su podaci na ovu temu podeljeni.

Zdravlje i dobrobit

Više dnevnog svetla tokom večeri može potencijalno podstaći ljude da se više kreću i provode više vremena napolju, što ima brojne pozitivne efekte na zdravlje.

Socijalni i psihološki faktori

Mnogi ljudi vole dodatno večernje svetlo tokom letnjih meseci, jer im daje više vremena za rekreaciju i druženje nakon radnog vremena.

Međutim, pomeranje sata nije bez kontroverzi. Neki argumenti protiv uključuju potencijalni negativni uticaj na zdravlje, kao što su poremećaji sna i povećan rizik od srčanih bolesti, kao i pitanje da li pomeranje sata zaista donosi značajne energetske uštede. Zbog ovih i drugih razloga, neke zemlje i regioni su odlučili da ukinu praksu pomeranja sata.