Jeste li se ikada pitali zašto semafori imaju baš ove boje? Ako je vaš odgovor da, sada je vreme da otkrijete zašto su crvena, žuta i zelena postale univerzalne boje semafora.

Semafori su deo integralnog sistema upravljanja saobraćajem i imaju zanimljivu istoriju koja seže unazad sve do 19. veka.

Kako su nastali semafori?

Prvi uređaji koji liče na semafore koristili su se za regulaciju saobraćaja lokomotiva i brodova. Međutim, prvi semafor za saobraćaj na drumu postavljen je 1868. godine blizu Britanskog parlamenta u Londonu.

Ovaj rani semafor, dizajniran od strane inženjera J.P. Knajta, koristio je gasna svetla i ručno je bio kontrolisan od strane policajaca. Iako je bio korak napred u regulisanju saobraćaja, prvi semafor imao je svoje mane, uključujući i eksploziju koja se dogodila samo nekoliko nedelja nakon postavljanja, zbog curenja gasa.

Prvi električni semafor postavljen je u Klivlendu, u Ohaju, 1914. godine. On je bio mnogo sličniji onima koje danas poznajemo i koristio je električnu energiju umesto gasa, što ga je činilo znatno sigurnijim. Zanimljivo je pomenuti da su ti semafori imali samo crvena i zelena svetla i nisu bili povezani u jedinstven sistem, ali bili su korak napred u regulaciji saobraćaja.

Godine 1920, Vilijam Pots (engl. William Potts) napravio je prvi semafor. Tada još uvek nije postojala standardizovana shema boja, pa su svetla mogla biti potpuno različita od mesta do mesta.

Tek 1935. godine, Federalna uprava za puteve je izdala Priručnik o uniformnim uređajima za kontrolu saobraćaja, koji je standardizovao signalizaciju, uključujući i boje na semaforima.

Kroz 20. vek, semafori su prošli kroz niz unapređenja. Dodata su žuta svetla, što je omogućilo bolju regulaciju i smanjenje broja saobraćajnih nesreća. Počeli su se koristiti senzori i kompjuterske tehnologije za efikasnije upravljanje saobraćajnom signalizacijom.

Danas, semafori su standardizovani i koriste se širom sveta. Sa modernom tehnologijom, semafori mogu biti programirani da se prilagode uslovima saobraćaja u realnom vremenu, čime se poboljšava protok saobraćaja i smanjuje rizik od nesreća.

Svetla na semaforima

Poznato je da su širom sveta svetla na semaforu kodirana bojama – crvena, žuta i zelena. I upravo to je deo šireg sistema koji je standardizovan kako bi bio razumljiv širom sveta.

Boje na semaforima su odabrane iz više razloga, uključujući i to kako ljudske oči percipiraju različite boje i kako te boje izgledaju pod raznim uslovima osvetljenja i vremenskim prilikama.

Crvena boja

Visoka vidljivost – Crvena boja ima najdužu talasnu dužinu u vidljivom spektru i može se videti sa velike udaljenosti, čak i u lošim uslovima, poput magle ili kiše.

Univerzalna asocijacija na opasnost – Crvena je globalno prepoznata kao boja koja signalizira opasnost, zaustavljanje ili hitnost.

Žuta boja

Prelazna boja – Žuta boja služi kao prelaz između crvene i zelene i obično znači pripremite se da stanete ili pripremite se za kretanje.

Dobra vidljivost u svetlu i mraku – Žuta je takođe lako vidljiva u različitim uslovima osvetljenja.

Zelena boja

Kontrast prema crvenoj – Zelenu je lako razlikovati od crvene, što omogućava jasno razumevanje kada je bezbedno krenuti.

Asocijacija na slobodan prolaz i sigurnost – Zelena boja je univerzalno povezana sa idejom da je sve u redu ili da je put slobodan.