Praznik koji je u našem narodu poznat kao Đurđic, Srpska pravoslavna crkva obeležava u spomen na Obnovljenje hrama Svetog velikomučenika Georgija.
Obeležava se svake godine 16. novembra po novom, odnosno 3. novembra prema starom kalendaru.
Obnovljenje hrama Svetog velikomučenika Georgija – Đurđic
Poslednja želja Svetog velikomučenika Georgija, u našem narodu poznatog kao Sveti Đorđe, bila je da njegove mošti budu prenete u današnji izraelski grad Lod, a tada Lida u Palestini iz drevnog grada Nikomidije na tlu Male Azije. Danas je to turski grad Izmit.
U periodu vladavine rimskog cara Konstantina Velikog su verujući hrišćani u tadašnjem gradu Lidi podigli hram, koji su posvetili Svetom velikomučeniku Georgiju. Na dan kada je bilo osvećenje hrama, izvršen je i prenos njegovih moštiju, koje su u njemu i pohranjene.
S obzirom na to da je u pitanju hram, koji je nekoliko puta rušen, ali i obnavljan, to se smatra da Crkva obeležava Obnovljenje hrama Svetog velikomučenika Georgija prvi put.
Ko je bio Sveti Đorđe?
Prema predanju, Sveti Đorđe živeo je samo 23 godine. Ali je u svom kratkom životu zavredeo veliko poštovanje naroda. Smatra se da je rođen 280. godine na području Kapadokije u Maloj Aziji, što je danas turska teritorija.
Nakon očeve pogibije, majka i on se preseljavaju u Palestinu. Budući da je tamo njegova majka imala veliko imanje, te da nije oskudevao u novcu, Đorđe je imao prilike da se školuje. Zatim je pristupio rimskoj vojsci i postao je član garde cara Dioklecijana.
Vrlo brzo je napredovao u vojsci, pa je u 20-oj godini stekao čin vojvode, koji mu je dodelio lično car.
Samim tim što je bio hrišćanin, bio je na meti progonitelja hrišćana, koji su bili posebno aktivni početkom IV veka. Nakon što je javno obelodanio i to ispred cara lično da je i on hrišćanin, bacaju ga u tamnicu. Neposredno pre toga je Đorđe razdelio siromašnima svo svoje bogatstvo i imanje.
Surovo su ga mučili, ali Đorđe nije odustajao od hrišćanstva. Međutim, koliko god surova mučenja proživljavao, Gospod je pokazivao da vodi računa o njemu, pa je Đorđe uspevao da preživi. Čak je najveći među tamošnjim vračevima pripravio, po carevoj naredbi dva napitka, od kojih je jedan trebalo da bude smrtonosan, a drugi da učini da Đorđe promeni volju i pokori se carevoj želji da se odrekne hrišćanstva. Ali je i ispijanje tih napitaka preživeo, a nije promenio svoju veru.
Na kraju je pogubljen i to 6. maja 303. godine. Predanje veli da se pre tog čina pomolio, a onda sasvim mirno položio glavu na panj koji je bio pripremljen u svrhu njegovog pogubljenja.
Đurđic ikona
Iako je u pitanju isti Svetac, on se na ikonama prikazuje različito za praznik Đurđevdan i za praznik Đurđic.
Dok je ikona Đurđevdana prikaz Svetog Đorđa koji u svečanom odelu kopljem ubija aždaju, dotle je ikona za Đurđic drugačija. Na njoj je Sveti velikomučenik Georgije prikazan bez konja, takođe u svečanoj odori, kako u jednoj ruci drži koplje, mada ima ikona i na kojima je prikazan sa mačem u ruci.
Verovanja i narodni običaji za Đurđic
Kao i za mnoge jesenje praznike, tako i za Đurđic važi pravilo da treba posmatrati kakvo je vreme, kako bi se na svojevrstan način otkrilo kakva će biti zima.
Maglovit i hladan dan predskazuje istu takvu zimu, ali ako dan kada se slavi Đurđic bude vedar, to ne znači da će zima biti blaga. Naprotiv, znači da će biti izuzetno oštra i hladna.
Period od ovog Praznika do onog koji se obeležava 24. novembra i koji je posvećen Svetom kralju Stefanu Dečanskom – Mratindan, u našem narodu je poznat kao Vučji dani. U pojedinim krajevima se taj period naziva i Mratinci i za njega se vezuju mnoga narodna verovanja.
Prema jednom od njih, u tom periodu se ništa ne radi…nikakvi ručni poslovi, a i ne bi trebalo da se izlazi iz kuće.