Sveti velikomučenik Dimitrije – Mitrovdan

Mitrovdan je jedna od čestih krsnih slava srpskih porodica. U periodu između 280. i 306. godine živeo je Dimitrije i to najverovatnije u gradu Solunu, u današnjoj Grčkoj, koji je u to vreme bio pod vlašću Rimljana.

Dimitrije je odgjan u hriščanskom duhu, što je doprinelo njegovoj kasnijoj želji da propoveda hrišćanstvo, iako je trebalo da radi suprotno. Naime, on je od oca nasledio titulu vojvode i kao jedan od zvaničnika Rimskog carstva imao je zadatak da spreči širenje hrišćanskog učenja u rodnom Solunu. Međutim, on to nije učinio. Naprotiv, činio je sve što je u njegovoj moći da ljudima približi hrišćansko učenje.

Čuvši za to, tadašnji rimski car Maksimilijan naređuje da Dimitrija bace u tamnicu. Kao da to nije bilo dovoljno, surovi rimski car naređuje da ga ubiju. Budući da stražari nisu imali hrabrosti da mu priđu, to su ga gađali kopljima dok se molio i tako ga ubili.

Kako je njegovo telo bilo samo bačeno, to ga uzeše hrišćani, kako bi ga dostojno sahranili.

Velmoža iz Drevne Ilirije po imenu Leontije je baš na mestu na kome je sahranjeno Dimitrijevo telo izlečen. U znak zahvalnosti, na tom mestu podiže crkvu u čast Sveca. Interesantno je pomenuti da su upravo na tom mestu, prilikom gradnje Svetinje pronađene i mošti Svetog Dimitrija Solunskog.

Kako postoje tvrdnje da je iz groba ovog Sveca mogao da se oseti miomiris, nalik mirisu smirne i bosiljka, to je on prozvan Sveti velikomučenik Dimitrije Mirotočivi Solunski.

Kada je Mitrovdan?

Crkve koje poštuju gregorijanski kalendar slave ga 08. novembra svake godine, dok se Sveti velikomučenik Dimitrije u crkvama koje poštuju stari, odnosno julijanski kalendar, među kojima je i Srpska pravoslavna crkva, obeležava 26. novembra.

Važno je naglasiti da je Mitrovdan nepokretan praznik, što znači da svake godine pada u isti dan.

Mitrovdan slava

Mnoge porodice širom Srbije, ali i Republike Srpske slave Mitrovdan kao krsnu slavu. Na visokom petom mestu na području Srbije se nalazi slava Sveti velikomučenik Dimitrije po broju svečara.

Takođe, mnoga sela širom naše zemlje slave ovog Sveca kao svog zaštitnika, kada se organizuje takozvana zavetina, kao svojevrsna seoska slava.

Sem toga, Sveti velikomučenik Dimitrije zaslužan je i za naziv pojedinih gradova. Konkretno, prestonica Grčke Makedonije, grad Solun nazvan je upravo po Svetom Dimitriju Solunskom Mirotočivom. Isto tako i grad Sremska Mitrovica u Srbiji, te Kosovska Mitrovica na području Kosova i Metohije.

Glavne crkve manastira Divljane, u blizini Bele Palanke i jednog od najstarijih manastira na području Fruške Gore, Velika Remeta posvećene su upravo Svetom velikomučeniku Dimitriju.

Možda vas zanima i kako se pravilno čestita krsna slava.

Običaji za Mitrovdan

Poznata je izreka: Mitrovdanak hajdučki rastanak, Đurđevdanak hajdučki sastanak, koju su koristili hajduci, kako bi označili vreme kada se rastaju, odnosno ponovo sastaju. Obično su zimu provodili u skrovištima, kod jataka, a onda se ponovo sastajali s proleća, oko praznika Đurđevdan.

S obzirom na to da su naši preci imali običaj da na taj dan domaćini isplaćuju bećare, koji su čuvali stoku i brinuli o njoj, to se često navodi da je Mitrovdan zapravo bećarski praznik.

Veruje se da vremenske prilike na Mitrovdan ukazuju kakva će biti nastupajuća zima. Ukoliko tog dana pada sneg, to znači da će i zima biti snežna, te da će se sneg zadržati sve do proleća, a ako je vedro, sva je prilika da će zima biti oštra i hladna. Međutim, ako je na praznik Svetog velikomučenika Dimitrija oblačno, to znači da će zima biti izuzetno blaga.

Još je jedan zanimljiv narodni običaj za Mitrovdan. Veruje se da decu tog dana ni u kom slučaju ne treba grditi ni tući, šta god da učine, jer to znači da će cele godine biti neposlušna.