Da bismo duže i kvalitetnije živeli nije bitna samo zdrava ishrana, već i negovanje zdravih navika. U njih se, na prvom mestu ubraja fizička aktivnost, a odmah zatim i mentalna higijena.

Koliko god ljudi mislili da je bitna zdrava ishrana, jelovnik je tek jedna od stavki koja ima pozitivan ili negativan uticaj na kvalitet celokupnog života. Naravno, sve u zavisnosti od toga kakav je jelovnik u pitanju.

Međutim, ljudi mnogo manje pažnje obražaju na zdrav um i poštovanje osnovnih načela mentalne higijene. Nema nikakvog spora da su zdrav život i zdrava ishrana usko povezani, ali treba negovati i psihu i telo u fizičkom smislu, a kroz adekvatnu fizičku aktivnost.

Zdrav život i ishrana

Bez zdrave ishrane nema ni zdravog života. Ipak, mnogi ljudi koji često ističu da žive zdravo, zapravo se samo hrane zdravije od drugih.

Da bi u praksi funkcionisao koncept zdravog života, moraju biti pokrivena sva tri segmenta i to zdrava ishrana, fizička aktivnost i mentalna higijena. Podrazumeva se i da unos vode mora biti na odgovarajućem nivou, a sve u skladu sa zahtevima i potrebama samog organizma.

Šta je zdrava ishrana?

Postoje osnovne smernice za sve koje interesuje zdrava ishrana. Koncept je zapravo vrlo jednostavan, a najbitnije je osluškivati svoj organizam i dati mu ono što mu je potrebno u određenom trenutku.

Zato se ne bi trebalo opterećivati time šta je zdrava ishrana, već bi trebalo poštovati najpre pravilo umerenosti i povećan unos voća i povrća. Naravno, u tom slučaju je poželjno da to budu ili namirnice koje sami uzgajate ili one, za koje ste sigurni da su domaće, odnosno da nisu tretirane hemijskim sredstvima.

Raznovrsnost je sledeća bitna stavka kada je u pitanju zdrava ishrana. Recepti za jela koja se pripremaju na poželjan način su takođe bitni, a unos mesa treba smanjiti. Čak ima nutricionista koji preporučuju dva puta na nedeljnom nivou unositi meso. Naravno, ako je moguće da to bude pileće ili ćureće, te teleće meso, koje nije tretirano antibioticima.

Poželjno je u toku dana unositi više manjih obroka, ne prejedati se i jesti polako. Koliko god je to moguće. Idealno bi bilo imati obroke svakoga dana u isto vreme.

Unos tečnosti i san u toku noći bi trebalo da budu na optimalnom nivou, a u skladu sa potrebama samog organizma, odnosno aktivnosti koje ima u toku dana.

Ne zaboravite da bez obzira koliko poštovali principe zdrave ishrane, bez mentalne higijene i fizičke aktivnosti, vaš život neće biti kompletan.

Šta je zdravo da jedu deca?

Kada su u pitanju mališani, idealno bi bilo od malih nogu da im roditelji razvijaju dobar odnos prema ishrani. Naravno da se zdrava ishrana za decu razlikuje od one, koja je namenjena odraslima. Ipak, osnovna načela su uvek ista, te podrazumevaju optimalan unos zdravih namirnica, uz obilje voća i povrća.

Takođe, i kada je u pitanju zdrava ishrana za decu, odnosno zdrav način života, ne treba zaboraviti fizičku aktivnost, koju je neophodno uskladiti sa uzrastom i potrebama mališana.

Šta bi trebalo da jedu trudnice?

Period graviditeta zaista jeste drugo stanje, prosto zato što se žena ponaša i oseća drugačije. Ali kada je u pitanju zdrava ishrana za trudnice, principi se ne razlikuju mnogo od onih, koje inače treba da primenjuju svi ljudi.

Najbitnije je da trudnica vodi računa o tome da na dnevnom nivou unosi hranljive sastojke, potrebne za adekvatan razvoj ploda. Iako će joj možda nekih dana biti naporno, fizička aktivnost, makar u vidu šetnje, ne bi trebalo da izostane.

Ukoliko postoji manjak nekih hranljivih elemenata u organizmu, zdrava ishrana za trudnice bi trebalo da bude koncipirana tako da nadoknadi manjak tih elemenata. Podrazumeva se da je uvek najsigurnija opcija najpre se konsultovati sa stručnjakom koji je zadužen za vođenje trudnoće.

Zdrava ishrana recepti

I na kraju, ono što mnoge zanima kada se pominje zdrava ishrana. Recepti su vrlo brojni i u zavisnosti od potreba svakog organizma, mogu da se razlikuju.

Uopšteno govoreći, osobe koje se trude da se hrane zdravo i da žive na takav način, obično se ne opterećuju time da li im koristi zdrava ishrana za mršavljenje, te kakav bi trebalo da im bude jelovnik, odnosno prema kom receptu bi trebalo da pripremaju određena jela. Mnogo je značajnije da se trude svakoga dana da unose raznovrsne namirnice, ako je moguće uzgajane na prirodan način, bez dodataka hemijskih elemenata, da usklade unos mesa sa potrebama organizma, te da se na njihovoj trpezi često nađe riba, a da izbegavaju mesne prerađevine, gazirane i zaslađene napitke, grickalice i druge proizvode, koji se ne smatraju zdravim.

Isto tako se podrazumeva i optimalan unost tečnosti i to najpre vode, kao i adekvatna fizička aktivnost, barem dva do tri puta u toku sedmice. te svakodnevno poštovanje pravila mentalne higijene i zdravih navika u psihološkom smislu.

Samo kombinacijom svih tih „sitnica“, moći ćete da zaista živite zdravo i uživate u životu na najbolji mogući način.