Tulipani ili lale svojom jednostavnom lepotom svakog osvoje. Izazvale su pravu maniju dolaskom u Evropu, čak više od divnih orhideja. Iako je zvanično ovaj cvet sa Istoka prvi put držao upravnik Kraljevskih medicinskih bašta u Pragu, priča o njegovom dolasku na Stari kontinent je mnogo zanimljivija.
Početak priče o tulipanima
Prvi put se u istorijskim izvorima ovaj divan cvet spominje u XII veku. Gajio se na teritoriji današnje Turske. Korene verovatno vuče iz moćne Persije, pošto se pouzdano zna da raste već hiljadama godina na području između severne Kine i južne Evrope. Međutim, popularna lala će se „proslaviti“ za vreme vladavine jednog od najvećih sultana Otomanske imperije – Sulejmana Veličanstvenog.
Naime, za vreme Sulejmanove vladavine tulipani su bili kultivisana biljka koja se uzgajala radi zadovoljstva samog sultana, ali i njegove verne pratnje. Turci su ga nosili na svojim turbanima, ne bi li ih tako ukrasili, jer je tulipan simbol blagostanja.
Tulipanovom jednostavnom lepotom su bili očarani svi u Otomanskoj imperiji, pa i habzburški ambasador (po profesiji botaničar) Ožje Gilen de Bizbek. Ambasador je o divnom cvetu pisao i caru Ferdianandu I. „Turci ga nazivaju tulipan što na persijskom jeziku znači turban“, između ostalog napisao je u pismu Bizbek. Ubrzo potom je tulipan krasio botaničku baštu Beča, a odatle je našao put i ka Holandiji gde je zablistao u svom punom sjaju.
Možda vas zanima i šta simbolizuje cvet Natalijina ramonda?
Kako su tulipani stigli u Evropu?
Naime, 1593. godine poznati botaničar i upravnik jedne od najstarijih botaničkih bašta u Evropi, Hortus Botanicius ( u Lajdenu), gospodin Karolus Klusius je zasadio lale u Holandiji. Treba da napomenemo da je Klusius pre pomenutog posla bio upravnik i bečke Botaničke bašte, pa otuda njegovo „poznanstvo“ sa nama dragim lalama.
Klusius je ljubomorno čuvao svoje tulipane i ubrzo je napravio najbogatiju kolekciju istih na čitavnom Starom kontinentu. Međutim, na veliku žalost upravnika bašte u Lajdenu, provalnici su bili česti gosti u njegovoj bašti, pa je ovaj cvet našao svoj put do drugih bašta Holandije.
Još veća pomama za lalama nastala je tridesetih godina XVII veka, kada su se pojavili prvi hibridi ove biljke u raznim bojama. Tada je počela je lalomanija. Sve bitnije kuće su želele baš lalama da urede svoje bašte i vrtove. Bila je to stvar prestiža. jer se lukovica lale tretirala kao valuta.
Cene cvetova lala
Naime, postojali su papirni bonovi za tulipane koji bi vlasnicima garantovali da mogu dobiti lukovinu ovog traženog cveta. Ti bonovi su korišćeni kao sredstvo plaćanja. Samo probajte da zamislite kako je bilo živeti u doba kada je jedna lukovica lale koštala čak deset puta više od godišnje zarade dobrog zanatlije. Za neke vrste lukovice se mogla kupiti kuća u centru Amsterdama ili veliko imanje na periferiji. Upravo zbog toga su svi hteli da počnu „posao“ sa lalama.
Seljaci su prodavali svoja imanja, a siromašni građani su prodavali svoju imovinu u gradovima i udruživali materijalna sredstva sa svojim komšijama i to sve zbog jednog cilja – da pokrenu sopstveni biznis sa ovom zlatnom biljkom. Za ovaj cvet se borilo i ginulo. Sa sve većim brojem uzgajivača bisera iz Persije, lala više nije bila redak cvet u zapadnoj Evropi. Naprotiv, mirisni tulipani krasili su većinu kuća i okućnica pomenutog dela Starog kontinenta.
Lale u Tuskoj u XVIII veku
I dok su stanovnici zapadne Evrope uživali u lepoti tulipana u svojim domaćinstvima, na istoku, u zemlji sultana Ahmeda III, stvar je bila totalno drugačija. Lale su i dalje bile stvar prestiža – simbol bogastva, ugleda i moći, ali i ženske otmenosti. Verovali ili ne, čak se ovaj period u turskoj istorija naziva Doba lala (1718-1730).
Kao takve, u njihovoj lepoti je i dalje uživala samo turska vlastela. Koliko su ljubomorno želeli ovaj cvet samo za sebe govori nam i činjenica da je njihovo gajenje zabranjeno van Konstantinopolja. U slučaju da neko prekrši ovo pravilo, bio bi automatski prognan. Tako možemo zaključiti, da je za tursku vlastelu lala bila bitnija od života prosečnog ili siromašnog građanina.
Zanimljivo je da je početkom XVIII veka u Turskoj počeo i da se održava festival za vreme punog meseca. Pogađate, glavni ukras ovog festivala su bile lale koje su se izlagale u luksuznim vazama. Kristalni fenjeri su bacali čarobnu svetlost na lepo cveće i tim činom bi se stvorila prava magija za svačije oči, a učesnici festivala su se obavezno oblačili u boju cveća, ne bi li tako magija bila kompletna.
Lale cveće osvajaju svet
Lale su se proširile na ostale kontinente pre svega zahvaljujući holandskim iseljenicima, koji su svoju životnu sreću potražili daleko od Starog kontinenta. Bez obzira na pad njihove vrednosti, one i dalje drže počasno prvo mesto među cvećem u zemlji ispresecanoj mnogim kanalima.
Danas se u Holandiji proizvede čak devet milijardi lukovice tulipana, od kojih se čak sedam izveze širom sveta.
Lala cvet značenje
Da li znate šta simbolizuje tulipan? Ni manje ni više nego savršenu ljubav. Međutim, različitost njegovih boja nosi različito značenje, a ona su sledeća:
- Crvena – iskrena ljubav
- Bordo – divljenje i poštovanje
- Bela – izvinjenje ili oproštaj
- Žuta – dobre i vesele želje (nekada je predstavljala neuzvraćenu ili neostvarenu ljubav)
- Šarena (sa tzv. belim pramenovima) – poklanjaju se damama sa lepim očima