Preobraženje Gospodnje jedan je od dvanaest velikih praznika u pravoslavnom kalendaru. Slavi se 19. avgusta po gregorijanskom kalendaru (6. avgusta po julijanskom).
Ovaj Praznik vezan je za događaj opisan u Novom Zavetu kada se Isus Hrist preobrazio na gori Tavor pred apostolima Petrom, Jakovom i Jovanom. Njegovo lice je sijalo kao sunce, a njegova odeća postala je bela kao svetlost. Tada su se pojavili Mojsije i Ilija, razgovarajući sa Isusom.
Razlog zbog koga je Preobraženje važan događaj jeste zato što simbolizuje božansku prirodu Isusa Hrista. Takođe, na ovaj praznik običaj je blagosloviti grožđe, i druge plodove koje nosi ovo doba godine, u crkvama.
Istorija Praznika
Praznik Preobraženje Gospodnje je jedan od najstarijih praznika u hrišćanstvu. Datum njegovog uvođenja u liturgijski kalendar nije tačno poznat, ali je prvi put spomenut u spisima Svetog Klemena Aleksandrijskog, koji je živeo u trećem veku. Preobraženje je bitan događaj u hrišćanstvu jer predstavlja trenutak kada su se tri apostola, Petar, Jakov i Jovan, direktno suočila sa božanskim sjajem Isusa Hrista. A to je bilo prvi put da su apostoli bili svedoci Hristove božanske prirode.
Prema Jevanđelju po Mateju, tokom Preobraženja, glas iz oblaka rekao je:
Ovo je moj ljubljeni Sin, kojim sam zadovoljan; slušajte ga!
Upravo to je bio snažan znak potvrde Hristove misije od strane Boga Oca. Praznik Preobraženje Gospodnje je priznat od strane svih glavnih grana hrišćanstva, uključujući Istočnu Pravoslavnu, Rimokatoličku i mnoge protestantske crkve.
U Pravoslavnoj crkvi, tradicija je da se na ovaj dan blagosiljaju grožđe i drugo voće, simbolizujući blagodat Božju koja preobražava i preporođava prirodu. Ovaj običaj potiče iz ranog hrišćanstva, kada je avgust bio vreme žetve u mnogim zemljama.
Takođe je to Praznik posvećen pokajanju i preobraženju srca. Službe na ovaj dan obuhvataju posebne molitve i psalme koji naglašavaju potrebu za duhovnim preobraženjem.
Narodni običaji u Srbiji za Preobraženje
Tradicionalno, na ovaj dan vernici donose u crkvu grožđe i druge plodove sezone na osvećenje. Ovaj običaj je simbol zahvalnosti Bogu na svim darovima prirode. Nakon osvećenja, plodovi se dele među vernicima i koriste se za ličnu upotrebu ili se dele sa rodbinom i prijateljima.
Veruje se da se na Preobraženje prelama voda i da tada počinje da se hladi. Takođe, postoji i verovanje da vreme koje vlada na taj dan predstavlja predznak kakvo će vreme biti u narednih 40 dana.
U pojedinim krajevima Srbije, za Preobraženje se pravi venac od različitih vrsta biljaka i cveća. Zatim se taj venac se stavlja na ulazna vrata domova, a veruje se da će on zaštititi dom od zlih sila i doneti zdravlje i blagostanje. Takođe, ovi venčići se stavljaju i na vrhove kukuruzišta.
Postoje delovi Srbije u kojima je običaj da se na Preobraženje posećuju groblja, pale sveće i održavaju se molitve za duše umrlih.
Kao što je Preobraženje događaj koji simbolizuje božansku prirodu Isusa Hrista, tako se ovaj praznik koristi i za podsećanje vernika na potrebu za njihovim ličnim duhovnim preobraženjem. Vernici se mole za oproštenje grehova, za obnovu duha i za blagoslov u budućnosti.