Simbol Grada svetlosti je od 1889. godine Ajfelov toranj ili kula, koja je nazvana po inženjeru Gistavu Ajfelu. Te godine je u Parizu bila organizovana Svetska izložba povodom obeležavanja značajnog jubileja – 100 godina od početka Francuske revolucije.
U vreme kada je Ajfelova kula, odnosno Ajfelov toranj postavljen u Gradu ljubavi, kako se prestonica Francuske još naziva, sa visinom od 300 metara, smatrana je najvišim zdanjem u celom svetu. I to je ostala sve do 1930. godine.
Kako je tekla gradnja Ajfelove kule?
U periodu od 1887. godine do postavljanja trajala je gradnja Ajfelovog tornja. Upravo je on bio korišćen kao glavna kapija, kroz koju su ulazili posetioci na Svetsku izložbu organizovanu povodom obeležavanja stogodišnjice Francuske revolucije.
Svečano otvaranje je bilo zakazano za 6. maj 1889. godine, a 31. marta iste godine je Ajfelova kula prikazana prvi put u svom punom sjaju.
Da bi se shvatila sva veličina tog poduhvata, treba istaći podatak da je iskorišćeno čak 18.038 delova izrađenih od livenog gvožđa, koji su pričvršćivani sa čak 2,5 miliona zakovica.
Iako je Gistav Ajfel i te kako vodio računa o merama bezbednosti radnika, jedan od radnika je ipak izgubio život.
Kasnije, kada je na njen vrh postavljena televizijska antena, Ajfelova kula je dostizala visinu od 324 metara. Najviši sprat nalazi se na 273-em metru. Težina celokupne strukture se procenjuje na 7.300 tona.
Ukupno je 1.665 stepenika do vrha ove građevine.
Ipak, gradnja Ajfelovog tornja nije bila tako laka…
Kao i u današnje vreme, tako je i tada bilo negativnih komentara. Ljudi se, izgleda teško navikavaju na novo.
U vreme kada je postavljena Ajfelova kula, moglo se čuti da je ona zapravo „ruglo“. Čak su neki smatrali da bi je trebalo porušiti, jer ruži izgled grada. Ko bi rekao da će upravo ona postati jedan od simbola Grada svetlosti?
Iako je na početku bilo predviđeno dvadesetogodišnje trajanje ove građevine, dogovor koji su osim Gistava Ajfela, potpisali i Eugen Puble i Edvard Lokroj, produžen je na sedam decenija i to primarno zbog postavljanja antene. Danas je Ajfelova kula u vlasništvu Grada Pariza i godišnje je poseti više miliona turista iz celog sveta.
Možda vas interesuje i Zašto je Istanbul grad nad gradovima?