Mongolska rasa naroda, Eskimi naseljavaju severna područja planete Zemlje. Pored toga što žive na Arktiku, postoje i Eskimi na Grenlandu, u određenim delovima Kanade i Rusije.
Dve su grupacije ovog naroda i to Inuiti i Jupici. Inuiti su uglavnom plemena koji žive na Arktiku, Grenlandu i na sibirskoj Čukotki. Takođe, Inuiti žive i na Aljasci i u kanadskoj državi Kvebek, u gradu Nunavik, te na poluostrvu Labrador i na kanadskim Severozapadnim teritorijama. Jupici se, sa druge strane definišu kao autohtoni narod koji živi u centralnim, odnosno zapadnim i jugozapadnim oblastima Aljaske, kao i na Ruskom dalekom istoku. Smatraju se srodnim Eskimima, odnosno karakterišu se kao etnička grupa u okviru tog naroda.
Ko su Eskimi?
Prema dostupnim podacima na svetu živi tek oko 170 hiljada Eskima. Specifični su po načinu života, ali i po činjenici da je njihov život organizovan u manjim zajednicama, u izrazito patrijarhalnom okruženju.
Smatra se da je reč esquimantjik zaslužna za nastanak termina Eskimi. U pitanju je reč iz indijskog jezika, koja se slobodno prevodi kao oni koji jedu sirovo meso. Međutim, kako navodi „The Canadian Encyclopedia“, termin Eskimi je zapravo uvredljiv termin, koji je korišćen za Inuite. Reč je o terminu koji je, konkretno u Kanadi smatran uvredljivim.
Što se izgleda tiče, Eskimi su obično nižeg rasta. Njihovo lice je okruglo, kosa im je mahom crne boje, dok im je koža žutosmeđih nijansi. Služe se eskimskim jezikom, koji se dovodi u vezu sa jezikom kojim se koriste Indijanci, koji žive na američkom kontinentu.
Način života Eskima sa razlogom privlači pažnji i to najpre zbog njihove jedinstvene kulture i tradicije, ali i surovoh klimatskih uslova na područjima na kojima žive. U toku zime, Eskimi žive u specijalnim kućama izgrađenim od leda. Čuveni iglu ili iglo je sačinjen od ledenih ploča, a može imati i po nekoliko kupola, koje međusobno spajaju tuneli. U toku leta, Eskimi izrađuju specijalne šatore i to uglavnom od životinjske kože.
Mnogi Eskimi su pristalice šamanizma, dok postoje i oni koji ispovedaju hrišćansko učenje.
Zašto Eskimi prave kuće od leda?
I dok ima onih koji tvrde da je to samo turistička atrakcija, iglo ili iglu je, prema „The Canadian Encyclopedia“ zaista zimska kuća Eskima. Izrađena od leda, mogla je dostizati visinu i do tri metra, a najveća prstorija je mogla imati prečnik i do četiri metra.
Osim glavne prostorije, jedan iglo ili iglu podrazumevao je i prostor za spavanje, ali i za skladištenje, te prolaz na samom ulazu. U zavisnosti od toga koliko ljudi je u njemu živelo, iglu je mogao imati i dodatne prostorije. Na krovu jednog takvog stambenog objekta postojao i je i prozor. Na samom vrhu su Eskimi izrađivali prozor od „čistog jezerskog leda“, a obično u prostoriji za spavanje, koja je bila na platformi.
U nekim područjima je bio običaj da se zidovi prostorije za spavanje oblažu životinjskom kožom, sa ciljem bolje izolacije.
Takođe, u zapadnim delovima Arktika su građeni stalni stambeni objekti. Eskimi koji su tu živeli su prozore uglavnom oblagali životinjskom kožom.
U letnjem periodu bi Eskimi živeli u šatorima. Oni su bili izrađivani od kože tuljana, dok su pri zemlji bivali obloženi kamenjem. Uglavnom su šatori tretirani kao skloništa privremenog karaktera.
Da li se Eskimi kupaju?
Tradicionalan način kupanja Eskima nazivaju Muk`ee. Zbog surovih klimatskih uslova, Inuiti su bili prinuđeni da pronađu način da održavaju higijenu.
U principu, u pitanju je obično omanja građevina od brvana, koja je odvojena za muškarce i za žene. Osim prostorije za preslvačenje, jedan Muk`ee sadrži i svojevrsno parno kupatilo. Ujedno, prostorija za presvlačenje namenjena je i rashlađivanju, nakon izlaska iz zagrejanog kupatila.
U centralnoj prostoriji se nalazi i peć na drva i to odmah ispod nivoa poda. Tačnije, jedan deo poda je izrezan da bi u njega bila ta peć smeštena.
Temperatura u jednom kupatilu može dostići i do 65 stepeni Celzijusove skale, navodi „Your-inner-voice“. Zanimljivo je pomenuti da muškarci iskušavaju svoju snagu i temperaturom u kupatilu. Naime, neretko se kupaju zajedno i trude se da prostoriju zagreju što više, uz neprekidno loženje, ne bi li tako pokazali i dokazali svoju muškost i snagu.
Kako se ljube Eskimi?
Slobodno se može reći da je eskimski poljubac mit. Naime, Kunik, kako se naziva na lokalnom jeziku, koji podrazumeva trljanje nosevima, zapravo je vid pozdrava Inuita.
Stvar je u tome da su Eskimima uglavnom samo oči i nosevi „otvoreni“ na surovom hladnom vazduhu. Samim tim, kada vide nekog od članova zajednice i žele da ga pozdrave ili pokažu naklonost, oni se trljaju nosevima, navodi „Wikihow“.
Možda nekome Kunik lični na vid ljubljenja, a zapravo se dvoje ljudi njuškaju, pokušavajući tako da osete miris druge osobe i tako se prepoznaju. Obično se takozvani eskimski poljubac smatra izuzetno intimnim činom i u većini slučajeva se ne primenjuje u javnosti. Osim bez preke potrebe.
Eskimi zanimljivosti
- Krajem 18. veka su se Eskimi upoznali sa pravoslavnim učenjem. Trgovci iz Sibira koji su u to doba posetili Aljasku, upoznali su ovaj narod sa pravoslavljem. Danas je oko 25 hiljada Eskima pravoslavaca, a predstavnik pravoslavne vere u tom delu sveta je episkop Nikolaj, koji ima srpsko poreklo.
- U eskimskim zajednicama poslovi se vrlo strogo dele na one koje obavljaju žene i na one koje obavljaju muškarci. I dok žene imaju obavezu da uspešno vode domaćinstvo i brinu o deci, dotle su muškarci ti koji imaju obavezu da idu u lov i ribolov, te da svojoj porodici obezbede sve što joj je potrebno.
- Iako mnogi kada čuju reč iglu ili iglo imaju asocijaciju na kućice od leda, istina je da je iglu za Inuite jednostavno prostor u kome neko živi, bilo da je to stan, kuća ili neki drugi prostor.
- Inuiti se uglavnom hrane mesom i ribom, a izuzetno retko konzumiraju voće i povrće. Posebno u toku hladnijeg perioda godine. Iako mnogi misle da je to nezdrav način ishrane, činjenica da se radi o možda i najzdravijem stanovništvu, koje je i izuzetno dugovečno, pokazuje da to baš i nije istina.
- Jednina termina Inuiti nije Inuit, već Inuk.
- U našoj tradiciji Baba Roga, kod Inuita Kallupilluk je mitsko čudovište koje živi pod vodom. Ukoliko bi neko bio neoprezan, ovo čudovište bi ga odvelo u duboku vodu. Tako se u zajednici razvijao zdrav strah prema padu u vodu, jer je to obično za pripadnike ovog naroda značilo i sigurnu smrt zbog hladnoće.
- Mogu se pročitati informacije da Inuiti imaju čak više od stotinu reči za sneg, za šta je utvrđeno da nije istina. Zapravo je zbog nepoznavanja njihovog jezika istraživač po imenu Franc Boas tokom 19. veka stvorio tu teoriju. Kasnije je dokazano da postoje zapravo samo tri termina za sneg u inuitskom jeziku iz kojih se izvode svi ostali koji se koriste.
- Inuiti su nekada izrađivali svojevrsne oklope. Inuitski oklopi su bili izrađeni od kostiju i delova skeleta životinja. Najčešće su korišćeni zubi morževa, dok su od sirove kože životinja bili izrađivani kaiševi koji su te zube držali.
