Bih ili bi? Bogatstvo srpskog jezika je neprikosnoveno. Ako ste sa njime upoznati, naravno. Međutim, na veliku žalost ljubitelja srpskog jezika, posebno u novije vreme je sve manji broj ljudi koji ne poznaju osnove gramatike, ali i pravopisa.
Zato i nije ništa čudno što se postavljaju pitanja tipa da li se piše bih ili bi ili kako se piše bih ili bi?
Neko ko je učio gramatiku srpskog jezika u osnovnoj školi i naučio je, sigurno ne bi postavio takvo pitanje. Istini za volju, nije sramota pitati…Veća je sramota praviti se da nešto znamo.
Zato da pokušamo da razjasnimo jednu od najčešćih nedoumica.
Pomoćni glagol biti u aoristu
Aorist se karakteriše kao prošlo svršeno vreme. Iz toga se jasno da zaključiti da se ovaj lični glagolski oblik (budući da se menja po licima) koristi kada je potrebno predstaviti neku radnju koja se zbila u prošlosti. Međutim, ovo da je u pitanju svršeno znači da je reč o radnji koja se desila neposredno pre nego što o njoj govorimo ili posle neke druge radnje, a koja se takođe dogodila u prošlosti.
Primer za aorist je Skuvah ručak.
Glagol biti u aoristu zapravo je ono što mnoge buni. Njegova promena izgleda ovako u jednini:
- (ja) bih
- (ti) bi
- (on, ona, ono) bi
I u množini:
- (mi) bismo
- (vi) biste
- (oni, one, ona) biše
I da zaključimo:
Ne bih ili bi – ispravno je samo prvo, isto kao što je i bih ili bi, isključivo ispravno bih, ako je prvo lice jednine, a bi ako je u pitanju drugo ili treće lice jednine.
Zamolila bi ili bih – ispravno je samo zamolila bih, iako kao i u slučaju volela bih ili volela bi što je jedino ispravno volela bih.
Kada je u pitanju primer da li bih mogla ili da li bi mogla, jasno je da je isključivo ispravno pitati da li bih mogla?
Možemo pomenuti i primere ja bih ili ja bi, odnosno hteo bih ili hteo bi, te volela bih ili bi. Iz ranije objašnjenog se logično zaključuje da je ispravno ja bih, hteo bih o volela bih.
Meni bi ili meni bih?
Iako ovde ne govorimo o aoristu, ipak je to još jedna od čestih nedoumica kada je u pitanju glagol biti. Ako uzmemo za primer rečenicu:
Meni bi bilo drago.
Videćemo da se u ovom slučaju glagol biti smatra priloškim predikatom i tiče se priloga drago. Samim tim se ne odnosi na mene, odnosno na lice koje govori. Stoga je pravilno meni bi, prosto zato što se koristi neutralno, odnosno treće lice jednine srednjeg roda glagola biti, koje glasi bi.
Dakle, meni bi ili meni bih? Ispravno je isključivo meni bi.